Scena iz filma “Jagoda u supermarketu”

Filmska publika još pamti plavokosu buntovnicu iz domaćih ostvarenja “Nije lako sa muškarcima”, “Mi nismo anđeli”, “Bolji život”, “Policajac sa Petlovog brda”, “Slatko od snova”, “Biće bolje”... Potom je nestaško sazreo i pretvorio se u simpatičnu slobodoumnu tinejdžerku, kakva je bila u dramama “Tamna je noć” i “Ubistvo sa predumišljajem”. Međutim, nije se libila ni uloge Ciganke Ljubice u Kusturičinom filmu “Crna mačka, beli mačor”, a nedavno je sjajno odigrala i “Jagodu u supermarketu”. Zatim joj je pripala najlepša uloga – rola majke u privatnom životu. Na velika vrata se vraća filmom Miloša Radovića “Civilni život”, koji se ovih dana snima u Beogradu.

Da li si se zaželela filma i pozorišnih predstava?

Branka Katić: Da budem iskrena, više sam snimala filmove od kako sam se preselila u London. Sa pozorištem je drugačija situacija. U Engleskoj sam igrala samo u jednoj predstavi i to na festivalu mladih pisaca u “Rojal kortu”. Trajalo je kratko, ali je bilo prelepo.

Znači li to da te uskoro možemo očekivati i u domaćim pozorištima?

Branka Katić: Otom – potom. Želje postoje, ali sve je pitanje realizacije. Da bih igrala na našoj sceni, potrebno je da ovde živim najmanje nekoliko meseci sa porodicom, a to je trenutno neizvodljivo. Možda kada moj Lui malo poodraste.

Kao u Ljubica u Kusturièinom filmu “Crna maèka, beli maèor”

Kako se osećaš u ulozi mame?

Branka Katić: Veoma sam ponosna, jer je to za mene nešto novo, a opet predivno. Sve što se dešava njemu, za mene je ogromna stvar i sve doživljavam krajnje dramatično. Na primer, malo je falilo da početak snimanja pomerimo, jer je moj sin preko noći dobio visoku tempetaruru i postao veoma uznemiren. Rastrčala sam se po lekare, misleći da je u pitanju nešto veoma opasno. Srećom, njemu niču zubi, pa je to bio glavni razlog cele frke. Sve se sredilo najbolje kako je moglo, pa nije uticalo na moj rad sa filmkom ekipom.

Kakav je lik koji tumačiš u filmu “Civilni život”?

Branka Katić: Igram romantičnu mladu ženu Dušicu, sestru glavnog junaka, koja je sušta suprotnost svog drčnog brata. Apolitična je, večno zaljubljena i očekuje princa iz bajke, koji treba da je povede na neko idilično mesto. U vreme bombardovanja Beograda, sa svoje terase neprekidno gleda u nebo, pozirajući američkim pilotima. Kada njen brat obori jednog, Dušica se beskrajno zaljubljuje u neprijatelja i pronalazi svog budućeg. Možda ovako ispričan siže filma deluje pomalo debilno, ali trudiću se da moj lik glumački opravdam, a slično će biti sa svima u ekipi.

Sa Srðanom Žikom Todoroviæe u “Jagodi”

Kako je došlo do saradnje sa Milošem Radovićem?

Branka Katić: Ulogu nisam dobila sada, već mi je ona ponuđena pre četiri godine. Scenario mi se odmah dopao i prihvatila sam da zaigram kod Miloša, ali se čekalo neko pravo vreme i adekvatni uslovi za realizaciju projekta. Hvala Bogu da smo ipak počeli sa snimanjem, a sve ostalo je sada u rukama ekipe i ovog vrsnog scenariste i reditelja.

Poznata si kao osoba koja nije naklonjena medijima. Da li se sada nešto kod tebe izmenilo?

Branka Katić: Nije, i dalje ne volim da dajem intervjue. Jednostavno nisam se odlučila za glumu da bih bila popularna i odgovarala na pitanje novinara, već zato što volim da glumim. Užasavam se da odgovaram na pitanja kao što su: koliko volim svoga muža, šta volim da jedem, kako se oblačim, koje mi je omiljeno doba dana i td. Dugo se bavim glumom i što sam dala intervjue dala sam, ali sada to činim samo prilikom početka rada na novom projektu. Ko me voli kao glumicu – voleće me i dalje, a ko me nije nikada gotivio, neće me nikada ni zavoleti, pa ne vidim razlog da zbog toga treba često da razgovaram sa novinarima i da se pojavljujem na naslovnim stranama. Sazrela sam i kao žena i kao glumica.

Sa Nebojšom Glogovcem u filmu “Ubistvo sa predumišljajem”

Da li iz tog razloga ne daješ ni autograme, niti voliš kada te prepoznaju na ulici?

Branka Katić: Ne, nimalo mi ne smeta kada me na ulici prepoznaju, kada mi se osmehnu ili priđu za autogram. Naravno, samo kada su u pitanju deca, njima ne odbijam autograme, ali ostalima umem da kažem da su matori i da je vreme za autograme prošlo (smeh). Mališani mi često prilaze, a da i ne znaju kako se zovem, već samo me prepoznaju kao glumicu. To mi je veoma simpatično i takav vid popularnosti mi nimalo ne smeta.

Tvoj muž Džilijen Farin je reditelj. Nameravaš li da sa njim radiš neki projekat?

Branka Katić: Nedavno sam zaigrala u njegovom filmu koji govori o životu čuvenog lorda Bajrona. Tumačila sam pesnikovu veliku ljubav, kontesu Guči. Uloga nije bila velika, ali je upečatljiva i veoma interesantna. Igrala sam u prelepim kostimima tog perioda, a bilo je bogami i nekoliko škakljivih “nagih” scena. Srećom sve je ispalo kako treba i nadam se da će i naši gledaoci uskoro moći da vide ovaj dvodelni film.