Poznata pop pevačica Alka Vuica ponovo je u Beogradu, ali ovaj put ne zbog muzike, već zbog promocije svoje knjige “Kritika muškog uma” u kojoj savetuje ženama kako da prebrode nevolje sa “jačim” polom. “Knjigu je najbolje čitati pre nego što se zaljubite, mada, ni tada nije kasno”, kaže autorka. Ali, otkuda Alka Vuica u ulozi književnice?

Alka Vuica: Pisanje je moja prva ljubav i sigurno će ostati u mom životu. Nikada sebe nisam zamišljala kao pevačicu. Uvek sam htela da budem ozbiljna spisateljica koja živi u svojoj kući od stakla na jednoj hridini nad pučinom, ustaje rano, piše romane, ima desetoro pasa i osam mačaka...

Publika vas zna, pre svega, kao pevačicu. Kako se sada snalazite u ulozi spisateljice?

Alka Vuica: Moja druga knjiga poezije, koja je izašla pred Novu godinu, doživela je tri izdanja. To mi je posebno drago, jer je u pitanju poezija, a poezija je nekomercijalna. Ona je preteča govora i duboko verujem da smo se svi na taj način izražavali pre nego što smo progovorili. Poezija je govor ljudske duše. Pesme koje sam objavila pisala sam sa 22 godine i devojke se danas pronalaze u njima. Žao mi je što je danas poezija zapostavljena i što u muzici vladaju neki banalni tekstovi.

U “Kritici muškog uma” savetujete ženama kako da prepoznaju “izvesne” tipove muškaraca i kako da sa njima izađu na kraj. Šta je to što tako često dovodi do “slatkih” ženskih jada?

Alka Vuica: Muškarci i žene su zaista različiti i zbog toga se često ne razumemo. Drugačije smo napravljeni i možda se zbog toga privlačimo, ali se zbog toga ne razumemo. Žene bi uvek o svemu pričale, sve bi uvek raspravljale, a muškarcima to ide na živce. Imam jako puno prijatelja, muškarci su mi odlični prijatelji, ali kad sam u vezi sa muškarcem, onda se uopšte s njim ne razumem kao kad smo prijatelji. Moj problem s muškarcima je što imam jak ego. Jaka sam kao osoba, a muškarci to ne vole. Koliko god da ga privučete ili mu se svidite, svaki muškarac u jednom trenutku želi da vas slomi i da on bude taj koji vlada i koji je vođa. Oni to rade na jedan ružan način i sistematski. Vole da im se žena ne suprotstavlja, da ćuti i da njihova bude poslednja. Ja to ne prihvatam i tu nastaju problemi.

U knjizi ste veoma duhoviti kada je rečo rešavanju problema sa muškarcima. Da li i u privatnom životu uspevate da duhovitošću rešavate probleme sa jačim polom?

Alka Vuica: Nikada nisam znala biti umiljata, mada znam takve žene i znam da najviše dobijaju. Gledam ih oko sebe. One znaju da glume “malo, glupo žensko” i koriste se svojim seksi atributima da bi dobile ono što žele. Nikada nisam znala da koketiram na taj način.

Kakav bi muškarac mogao vas da osvoji?

Alka Vuica: Sve žene zapravo traže isto od muškarca. Da bude njihov zaštitnik, partner u svemu, da se mogu osloniti na njega, osećati se sigurno uz njega, to je ono što je ženama jako važno. Ali, samo su neke srećnice to dobile. U ljubavi je veoma važno poštovanje i prijateljstvo i to je ono najvažnije što sam ja uvek tražila. Ali, moram skrušeno priznati da su me svi moji muškarci izdali i da su se svi pojavljivali veličanstveno, kao osvajači, prinčevi na konju, a kada su odlazili, odlazili su kao najbednije kukavice. Muškarac je veliki i plemenit samo kada osvaja, a kada odlazi ili ostavlja, to radi vrlo kukavički.

Šta je to što vas kod muškarca najviše privlači?

Alka Vuica: Obožavam duhovite muškarce. Nikada ne bih mogla biti sa muškarcem koji nije duhovit. To mi je glavna stvar u komunikaciji sa ljudima. Obožavam da se smejem i zezam i da na taj način funkcionišem. Dan koji provedete mtrvi ozbiljni je propao. Muškarac koji sve preozbiljno shvata i stalno je namrgođen sigurno nije moj tip muškarca. Da živim sa takvim čovekom imala bih osećaj da da sam živa sahranjena!

Kakvi su muškarci za vas uzbudljivi i seksi?

Alka Vuica: Volim snažne i jake muškarce i volim borbu ega koja je za mene seksi. Nikada me ne bi mogao privući neki slabić ili nekakav zbunjeni muškarac.

Sa kim biste voleli da budete iako možda nećete biti?

Alka Vuica: Robert de Niro ili Richard Gere, to su muškarci koji su mi veoma interesantni.

Ima li njima pandana na domaćoj sceni?

Alka Vuica: Ne, na žalost ne. Nema nikog na koga se trenutno palim.

Ko su vaši prijatelji u Beogradu?

Alka Vuica: Jedan od mojih najboljih prijatelja je Goran Bregović, Gabaš, brat Zdravka Čolića i Džej. Jako smo dobri prijatelji otkako smo se upoznali 2000. godine.

Koliko vaša slika u javnosti ima veze sa vama privatno?

Alka Vuica: Nemam sliku u javnosti, niti sam osoba koja je drugačija sada i ovde sa vama ili sa svojom prijateljicom, u radnji, ispred kuće ili na roditeljskom sastanku. Uvek sam ja ona Alka koja jesam. Nikada ne glumatam, ne ulazim u uloge, što znam da mnoge moje koleginice rade. Da se precizno izrazim to se kod nas zove preseravanje. Nemam taj običaj. Ja sam uvek ja i kad kuvam i kad čistim kuću i kad pišem... Odlučila sam da živim iskreno i otvoreno. Zbog jezika sam imala mnogo neugodnosti i problema u životu, ali ne mogu biti drugačija. To sam ja.

Najavljujete da više nećete pevati. Da li to znači da ste se definitivno opredelili za karijeru spisateljice?

Alka Vuica: Malo sam prestara za diskoteke. Već mi je dosta toga. Kad bi postojao način da se od pevanja živi kao nekada, da se prave koncetri, to bi bilo OK, ali mi je zaista smešno da zabavljama pijane klince u jedan sat noću. Nikada to nije bio moj nivo, a moje godine sada zahtevaju drugačiji pristup. Sada spremam novi album koji je gotov i izaći će na jesen. Više neću snimati albume, već ću samo pisati. Nadam se da će se knjige čitati i da ću moći da živim od toga.