Posle polunarodnjačko – poluzabavnjačkog OK Banda i “Magazina” koji su okupili publiku koja voli “lakše note”, u subotu uveče stadion Tašmajdan okupirali su rokeri. Razlog više nego dovoljan - koncert grupe Van Gogh! Još ispred ulaza na stadion bio je totalni haos! Ljudi su se gurali u želji da što pre uđu na stadion kako bi zauzeli što bolje mesto za spektakl koji sledi. Cena karte od 300 dinara nije bila prepreka za oko 7.000 ljubitelja tvrdog zvuka. Zabeležili smo i tapkaroše koji su nudili 100 dinara da otkupe kartu viška, a potom je prodavali po većoj ceni.

Aplauzi, skandiranje, vriska, cika i ovacije

Početak koncerta bio je zakazan za 21 čas, a počeo je 40-ak minuta kasnije, kada su na binu izašli članovi Van Gogha predvođeni Đuletom. Ogroman aplauz i skandiranje prolomili su se duž stadiona, a kada su momci zasvirali nastala je vriska i cika. Snimateljima i fotoreporterima bilo je dozvoljeno da slikaju prve tri pesme, što je glavna fora na zapadu kada neke velike muzičke zvezde održavaju koncert. U našim uslovima moglo je i bez toga, ali bože moj! U backstageu društvo šaroliko. Uz mnogo novinara, videli smo i Anu Stanić, Kseniju Mijatović, Đorđa Davida, Oliveru, Milana iz Nevernih Beba, Ivana Zeljkovića, voditelja popularnog kviza “Milioner”, Boru Đorđevića, glumca Dragana Bjelogrlića, ali i guvernera Mlađana Dinkića, koji je uz omiljeno biće nogom držao ritam hitova Van Gogha. Viđen je i sve popularniji Vasil Hadžimanov, zatim Bora Dugić i još neki manje poznati izvođači.

U prvim redovima – vesele tinejdžerke

Najveće oduševljenje u publici izazvali su stari i provereni hitovi ovog benda, mada su erupciju oduševljenja izazivale i pesme s poslednjeg albuma “DrUnder”, “Tanka nit”, “Za godine tvoje”, “Šta ako”, “Buldog”. Prvi redovi po pravili su bili rezervisani za vesele tinejdžerke, ali primetili smo da je na koncertu bilo nekoliko generacija. Ono što je davalo posebnu draž čitavom događaju je to što je bilo vrlo malo onih koji nisu đuskali, i gotovo svi, što u parteru, što na tribinama skakali su i igrali u istom ritmu.Tako se može doći do zaključka da je na koncertu Van Gogha došlo do pravog sudara generacija. Oni najveseliji su bili na ramenima prijatelja, a negde pred kraj koncerta viđena je i prava bakljada, tipična za fudbalske utakmice. Kao po pravili za sve naše koncerte, oko ponoći je viđen i vatromet koji je ujedno i označio kraj muzičke rok balade. Iako su mnogi očekivali bar još jedno pojavljivanje, bisa nije bilo.