Nekada je Ivan Kukolj Kuki živeo kao sav “običan” svet... Glavna preokupacija mu je bila sastavljanje kraja sa krajem i obezbeđivanje gole egzistencije porodici. Početkom 90-ih, u potrazi za boljim životom, otišao je u Rusiju. Vratio se kući posle godinu dana. Propala je firma u kojoj je radio, a on u džepu nije imao ni prebijene pare. O pevačkoj karijeri, snimanju kaseta i punim džepovima nije mogao ni da sanja. Danas je jedan od najzaposlenijih i najtraženijih pevača. Na estradi je devet godina, a ovih dana je izašla njegova 10. kaseta. Ima još noviteta u Kukijevom životu – ostavila ga je žena sa kojom je proveo pet i po godina, preselio se... Priču počinjemo utiscima koje nosi iz jedne diskoteke u Švajcarskoj, u kojoj je pevao pretprošle subote.

Ivan Kukolj - Kuki: Došlo je vreme da se peva samo subotom. Pevao sam u toj diskoteci i moram priznati da poseta nije bila baš sjajna. Nikakvo čudo, jer je bila paklena vrućina. Razumem ljude koji nisu došli da me slušaju i da se zabavljaju. Po takvom paklu, ni meni ne bi palo na pamet da idem u diskoteku ili kafanu. Ipak, važno je da se radi, koliko-toliko... Ima mesec dana kako je izašao moj album “Tamo gde je Amerika”. Neke pesme su se već izdvojile, po svoj prilici će postati hitovi i nema razloga da se žalim u ovim teškim vremenima!

Hoćete li stići da se odmarate ovog leta?

Ivan Kukolj - Kuki: Ne verujem... Radiću celog leta. neće mi biti teško jer ne volim more i sunčanje. Kad prođe frka oko promovisanja novih pesama, gledaću da odem negde na par dana. Najverovatnije će to biti Vrnjačka Banja. Ni u ludilu ne bih išao na more, u Crnu Goru. Nisam tamo išao od `95. godine i siguran sam da neću nikada. Tamo se osećam kao građanin drugog reda. To mi ne prija i što da to trpim? Ne podnosim da mi iko komanduje.

Dozvoljavate li ženama da vam komanduju?

Ivan Kukolj - Kuki: Taman posla! Nisam čovek koji zakera, koji voli da ikoga drži u šaci, pa ni ja neću da trpim takve. Celog života se borim protiv toga da nekoga imam iznad glave. Košta me, ali neka!

Čujem da je malo falilo da se ponovo oženite?

Ivan Kukolj - Kuki: Tačno... Ali, za sada, nema ništa od moje ženidbe. Kada sam mislio da ću se oženiti, ona me je ostavila, posle pet i po godina. Presabiram se ovih dana, zaključujem da je dobar deo krivice na meni, ali šta ću, sad je gotovo... Ponašao sam se u skladu sa svojom prirodom, a to nije dobro. Znate, u horoskopu sam jarac, prilično zatvoren, mračan, ali čudesan.

Kažu da žene vole baš takve?

Ivan Kukolj - Kuki: Kako da ne! Zato sam sada sam... Strašno sam se razočarao u žene.

Zašto ste se toliko razočarali?

Ivan Kukolj - Kuki: Mislio sam da sam našao pravu, ali nije išlo ... U 99 odsto slučajeva, sve se svodi na isto. Žene vole samo vlast, lovu i moć! Užasavam se toga. Kod žena najviše cenim vernost i poštovanje, a toga je sve manje. Ne mogu da kažem da mi žene nisu bile verne, ali nisu štimale druge stvari. Znate, desilo mi se kao u onoj priči o vepru i jabuci. Imao čovek svinjac, a usred njega raslo drvo jabuke. Gledao on dugo jednu lepu jabuku na drvetu, a bilo mu žao da je ubere. I dok je čekao da jabuka sazri i bude sasvim sočna, pna je pala usred svinjca i vepar je smazao!

Razmišlajte li o nekom drugom poslu, pored pevanja?

Ivan Kukolj - Kuki: Za sada ne. Ne valja ulagati, ne može se ništa planirati. Opšti je haos, sve je uništeno. Mnogo ljudi drži monopol u pojedinim sferama, ludilo... To je već ispričana priča, nema ništa od toga...

Da li je lakše biti pevač ili električar?

Ivan Kukolj - Kuki: Podjednako dugo sam bio i električar i pevač. Nije lako biti električar. Naporan je to posao, težak, odgovoran, a neadekvatno plaćen. To sam radio dugo, nije se imalo mnogo, ali se nekako živelo. Ma koliko teško i surovo bilo, ipak je lakše biti pevač. Teško da ću se ikada pnovo vratiti svom starom zanimanju.

O čemu ste nekada sanjali?

Ivan Kukolj - Kuki: Ovo što mi se dešava nije ono o čemu sam sanjao. Hteo sam nešto sasvim drugo, ali sticajem okolnosti, od toga nije bilo ništa. Hteo sam, verovali ili ne, da budem pop, ali majka mi nije dala. Voleo bih da tu svoju ljubav prenesem na sina, da iz moje kuće potekne jedno svešteno lice. Samo, ne vidim da je moj sin, koji je završio sedmi razred osnovne škole, zainteresovan za tako nešto. Verujem da je miran, staložen život sveštenog lica nešto najlepše na svetu. Oduvek sam sebe video kao popa, okruženog petoricom sinova. A eto, pored sina imam i petogodišnju ćerku.

Šta vam je u poslu najteže?

Ivan Kukolj - Kuki: Najteže mi je da putujem. Nije mi teško da pevam, da uveseljavam ljude. Teško mi pada sve ono što ide uz to. Naporno je, počeo sam da gubim živce. Ima tu trista čuda, pevanje je samo završni deo posla.