Usred letnjih vrućina, na 30 i nešto stepeni, folk pevač Goran Vukošić se razboleo. “Od frke i klima uređaja!”, kaže on. Dok ispija sok bez leda, jadikuje zbog toga što ovih dana ne trenira, ne trči, ne može da se posveti fitnesu i ostalim sportskim zadovoljstvima. Prehlada ga je snašla baš kad ne treba, jer je tek počeo kampanju u kojoj promoviše svoj treći album. Misli, biće “treća sreća”.

Goran Vukošić: Za svaki svoj album svi pevači misle da je pun pogodak. Tek kasnije se vidi da li je to tačno. Krenulo mi je sjajno. Dobijam pozitivne kritike za nove pesme, ali nikad se ne zna. Ipak, u jedno sam siguran. Duet sa Minom je odličan i nema sumnje da je pun pogodak.

Kad ste počeli da se bavite muzikom?

Goran Vukošić: Rođen sam u Radovićima kod Tivta. Od malih nogu sam svirao harmoniku, bio sam član KUD “Boka”. Istovremeno sam išao u muzičku i mašinsku školu. Prvu tezgu sam “odradio” u osmoj godini. Bila je to svadba. Dok su muzičari odmarali, ja sam dograbio mikrofon i počeo da “prospiam” pesme iz svog “raskošnog” repertoara. U stvari, znao sam samo tri pesme, a jedna od njih je bila himna “Hej Sloveni”! Možete misliti, kao osmogodišnjak sam pevao himnu na svadbi... Sećam se da su jednoj baki pošle suze na oči i da je povikala: “Nemoj, sine, ne mogu ovako stara da ustajem!” U moju malu harmoniku, neko je tada stavio bakšiš od čega sam posle mogao da kupim žvake.

A onda su, verujem, počeli da vam rastu apetiti?

Goran Vukošić: Mene je u muziku gurnula ljubav, a ne želja za brzom i lakom zaradom. Posle srednje škole, odredio sam sebi put. Nije mi padalo na pamet da upišem fakultet, što i nije za neku pohvalu, već sam rešio da se ozbiljno posvetim muzici. Počeo sam da zabavljam ljude na svadbama, rođendanima, ispraćajima... Nisam se zadovoljio sa lokalnom popularnošću. Hteo sam više, znao sam da mogu više. Tako sam, pre pet godina, snimio prve pesme za “Grand”.

Čini se da sa njima niste imali mnogo sreće?

Goran Vukošić: Taman kad je krenula reklama, kada je trebalo da ljudi čuju za mene, počelo je bombardovanje! Bio sam u šoku. Koliko sam reklamiran tada i u kakvoj frci smo bili, prošao sam odlično. Nešto od propuštenog nadoknadio sam naredne godine. Bio sam gost Lepe Brene, na njenoj turneji po Zapadu. To me je malo vratilo u “orbitu”. I danas sam Breni beskrajno zahvalan zbog toga. A opet, znam, da nisam dovoljno dobar, ne bi me povela. Pre dve godine, snimio sam drugi album, za “Best”. Bio je to veliki izazov. Pesme sa tog albuma su mi otvorile mnoga vrata. Posebno pesma “Vino pijem, a haos u glavi”.

To o vinu i haosu u glavi je autobiografska pesma?

Goran Vukošić: Pa... Pošto sam primorac, obožavam ribu. A uz ribu, zna se, uvek ide dobro vino. Kad ga čovek popije malo više, eto haosa u glavi! Doživeo sam to nebrojeno puta, pa mi nije bilo teško da o tome pevam. Priznajem, prija mi blago pijanstvo. Tada sam malo agresivniji, mada to nije u mojoj prirodi. Veseo sam, opušten, imam meru...

Svi kažu da imaju meru, a posle...

Goran Vukošić: Ja sam na vreme shvatio gde je granica. Sećam se, pre par godina, posle jednog letovanja u “Regini” u Tivtu, otišao sam u kafić sa drugarima koje dugo nisam video. Bančili smo, sačuvaj Bože! Posle toga, seo sam u auto sa jednom devojkom. Vozio sam i pred sobom “video” nekoliko belih linija na sredini kolovoza. Pokušao sam da joj objasnim da sa putem “nešto nije u redu”. Odjednom sam shvatio da se sa tim ne treba igrati. Od tada, nikada pijan ne ulazim u automobil... Joj, da sad ne pomisle ljudi da sam neki hronični alkoholičar.

Imate li još neki porok, pored alkohola?

Goran Vukošić: Ma ni alkohol mi nije porok... Ja to samo ponekad... Verovali ili ne, ja sam jedan neporočan momak! Ne pušim, živim sportski... Poslednjih par godina intenzivno treniram. Prija mi, mnogo bolje se osećam. Držim se onoga – u zdravom telu, zdrav duh.

Imate li devojku?

Goran Vukošić: Pa... Na to pitanje ne bih da odgovorim.

Možda se plašite da biste “priznanjem” izgubili obožavateljke ili nešto drugo?

Goran Vukošić: Ne... Misilm da je to privatna stvar. Obožavaocima su važnije pesme koje pevam, nego to da li imam devojku ili ne.

Mnoge vaše kolege tvrde da su muškarci na estradi ugroženi. Slažete li se sa tim?

Goran Vukošić: Slažem se! Ženama je mnogo lakše. Dovoljno je da budu zgodne ili da se atraktivno obuku i uspeh im je gotovo zagarantovan. Da bi sa njom stao rame uz rame, muškarac mora da bude glasovno izuzetno jak. A o ženskim glasovnim kvalitetima malo ko razmišlja. Mnogo je muškaraca na estradi koji misle da je “jači”pol ozbiljno ugrožen.

Šta mislite o silikonskim poprsjima kojima je estrada preplavljena?

Goran Vukošić: Nemam ništa protiv. Na radost nas, muškaraca, toga ima u izobilju. Malo, malo, pa čovek ima gde da odmori oči. Samo, ne valja preterivati, kao ni u drugim stvarima.