Nekoliko desetina hiljada Beograðana došlo je da pozdravi “zlatne” vaterpoliste

Zlato je ostalo kod kuće! Vaterpolisti Srbije i Crne Gore su ponovo na krovu Evrope! Baš kao i pre dve godine u Mađarskoj, ovaj tim je dokazao da je bez premca na starom kontinentu. Iako je do zlata proliveno mnogo znoja i krvi, ali bukvalno, momci su stisli zube i pobedili vaterpoliste Hrvatske, ali i dve hiljade poremećenih huligana, i kamenice, i flaše, i šipke, i sudije koje su najblaže rečeno bile naklonjenje protivničkoj ekipi.

Zlatne majice među navijačima

Specijalnim letom Vlade Republike Srbije “zlatni momci” su stigli u Beograd. Još na aerodromu ih je dočekalo mnogo navijača, a centralna proslava bila je zakazana za šest po podne ispred zdanja Savezne skupštine.

Ovako je izgledala publika u trenutku kada su se vaterpolisti pojavili

U holu Skupštine mnogo novinara, političara, svi se guraju u želji da stisnu ruku herojima sporta. Kada ih je Voja Nedeljković, konferansije svečanosti, u pravom stilu američkih novinara prozivao pred nekoliko desetina okupljenih građana, nastala je prava euforija. Skandiralo se “Šampioni, šampioni”, “Najjači smo, najjači” i još mnogo toga. Poseban aplauz dobio je i trener Manojlović koji je mudro vodio plave delfine do novog zlata. Potom je Inspektor Blaža otpevao jednu pesmu, skinuo majicu i bacio je u publiku. Njegov primer je sledio i Aleksandar Šapić, a ubrzo su svi naši vaterpolisti ostali bez majica, koje su završile u rukama nekoliko srećnih gledalaca. Bilo je tu i trubača, svirao se “Đurdevdan” i “Kalašnjikov”, a izostala je do ovog puta, himna naših sportista “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, jer Jugoslavije više nema.

Aleksandar Šapiæ pozdravlja publiku

Blokada na bazenu

Čitava priča dobija na značaju u činjenici da su naši vaterpolisti morali da se bore protiv dobrog protivnika, neprestalno razmišljajući o tome da li će izvući žive glave s bazena u Kranju. Totalna nespremnost domaćina za utakmicu “visokog rizika” bila je više nego očigledna. To je išlo do tih razmera da ni naši zvaničnici nisu bili bezbedni. Ministar odbrane Boris Tadić dobio je, na primer, kamenicu u rame, a ministar inostranih poslova Goran Svilanović je spas našao u bazenu! Ako se doda da je Kuljači pocepana glava, da je Ćirić povredio nogu, utisak je da su se naši vratili sa bojnog polja, a ne sa sportskog nadmetanja.

Poèinje bacanje majica

Vlada Vujasinović, kapiten plavih nam je o utiscima rekao: “Bilo je jezivo igrati u onom okruženju. Dugo igram vaterpolo, video sam raznu publiku, ali ovako nešto još nisam doživeo. Sat vremena nakon završetka utakmice mi smo stajali na bazenu blokirani. Bukvalno smo jedva izvukli žive glave”.

Kao da se srušio ceo svet

Aleksandar Šapić, najbolji strelac prvenstva o finalu je rekao: “Mislio sam da smo izgubljeni nakon njihovog vođstva od 7 prema 4. Međutim, nismo se predavali iako je izgledalo da se ceo svet srušio na nas. U ovako nenormalnim uslovima dokazali smo da smo najbolji i to je najbitnije.”

Inspektor Blaža meðu kršnim momcima

Danilo Ikodinović priča o hrvatskim igračima posle finala: “Hrvatski vaterpolisti su bili vrlo korektni. Svi odreda su prišli da čestitaju, neki su govorili da ih je sramota onakvih navijača. Ja imam dobre prijatelje među njima, čak sam mislio da kod jednog momka odem na letovanje u Split, ali mislim da će to pasti u vodu posle svega što se desilo. Koliko god da su oni idioti na tribinama divljali, toliko su igrači Hrvatske bili fer i korektni.”

Nada u sportsko, a ne nasilničko navijanje

Za ovo su se borili – pobednièki pehar

Na vaterpolo manifestaciji takođe nisu podeljene medalje, a ceromonija proglašenja pobednika jednostavno je otkazana. To je skromno obavljeno u hotelu, a bruka navijača na prvenstvu ostaće upamćena. Događaji koji su se odvijali oko bazena u Kranju, izazvali su bes kod jednog dela navijača u Srbiji, pa je u većim gradovima, posebno u Beogradu i Novom Sadu došlo do nemira, razbijanja radnji, saobraćajnih znakova... U Beogradu je kamenovana Hrvatska ambasada, a u Novom Sadu je čak došlo do pucnjave u kojoj je jedna osoba ranjena. Sve ovo što se događalo ne služi na čast navijačima ni jedne, ni druge reprezentacije, a mi se nadamo da će u budućnosti na svim sportskim manifestacijama između reprezentacija bivše Jugoslavije, konačno preovladati sportski, a ne duh nasilja i primitivizma.