Marija Šerifović ostvarila je svoj životni san – snimila je prvenac i konačno je došlo vreme da započne pevačku karijeru. Iako ima tek 19 godina, o tome sanjari već deceniju i po. Sada je presrećna, a ima i zašto. Završila je gimnaziju, izborivši se sa jedinicom iz matematike, njen album se pojavio na tržištu, iz Kragujevca se preselila u Beograd, na poklon je, pre nekoliko dana, dobila belu mazdu 323 i boksera Peku. Sve se u njenom životu ovih dana odvija kako se samo može poželeti, a ona od uzbuđenja ne može ni da spava...

Marija Šerifović: Ne da mi je zbog matematike pao kamen sa srca, nego se sa mojih leđa sručila planina čiji teret više nisam mogla da podnesem. Kada sam dobila dvojku iz matematike, u školu sam dovela trubače i slavila sam! Da nisam radila sa maminim profesorom matematike, ko zna kako bi se sve odvijalo. Moja majka je zbog matematike napustila školovanje. Oborio ju je taj isti profesor koji je mene izvukao! Da čovek ne poveruje kako se sudbina igra sa ljudima... Sad mi je lako. Mama i tata su uslovljavali početak moje muzičke karijere završetkom škole. Složila sam se sa njima. Većina pevača na estradi nema ni osnovnu školu. Nisam htela da budem od tih. Zar da budem dobra pevačica i da gledam u zemlju kad me neko pita koju sam školu završila? Crkla bih od sramote. Ovako je bolje. Davno sam shvatila da su mama i tata i pravu.

Kada ste prvi put zapevali?

Marija Šerifović: Negde u prvom razredu osnovne škole. Iako je moja mama pevačica, nije mi bilo sasvim jasno šta je narodna, a šta zabavna muzika. Zapevala sam narodnjake, a omiljena pesma mi je bila “Pet godina voljena” koju peva Marina Živković. U četrvtom osnovne sam učestvovala na dečjem festivalu u Kragujevcu “Deca pevaju hitove”, a ja sam pevala jednu pesmu Whitney Houston! Za naradonjake više nisam marila. Još tada sam poželela da snimim album, ali su mi mama i tata rekli: “Završi šklu, pa radi šta hoćeš!” U 15. godini sam zaradila džeparac pevajući. Sećam se da me je neko od prijatelja zamolio da nešto otpevam. pristala sam i – stavila parice u džep. Ne sećam se na šta, ali sam ih brzo potrošila. Kasnije sam pevala isključivo za svoju dušu. Nije bilo potrebe da to činim zbog novca.

Zašto ste se opredelili za zabavnu, a ne za narodnu muziku, kao vaša majka Verica Šerifović?

Marija Šerifović: Ne znam ni sama... Tako je ispalo. Presudan je bio neki moj osećaj. Podjednako dobro pevam i narodnjake i zabavnjake, ali mi se ipak čini da ću sebe bolje ispoljiti kroz zabavnu muziku. Možda je to za mene bio veći izazov...

Niste razmišljali o tome da je narodna muzika unosnija?

Marija Šerifović: Jesam, i o tome sam razmišljala. Ipak, sve dok ne moram da izdržavam samu sebe, radiću isključivo ono što volim, a ne ono što moram. Ko zna, možda ću jednog dana biti primorana da drugačije razmišljam, ali do tada, ko zna...

Da li ste svesni opasnosti koje se kriju na estradi?

Marija Šerifović: Znam šta me sve čeka, mama me je upozorila na sve šta može da mi se dogodi, a videla sam i sama. Godinama, uz mamu, gledam i analiziram sve i svašta. Ima na estradi mnogo stvari koje mi se ne sviđaju, ali ubeđena sam da ništa ne bi trebalo menjati. Džaba što se meni nešto ne sviđa, ako se sviđa drugima. Sigurno da ima i onih kojima se ne dopada ovo što ja radim.

Kakvi su vam planovi i ambicije?

Marija Šerifović: Veliki! Ali, svesna sam da sve ne zavisi od mene. Publika će reći svoje, a neophodna je i velika doza sreća. Najbolji, kao moja mama, nikad nisu i najpopularniji. Možda će se meni desiti isto što i njoj. Svi je hvale, kažu da je izuzetna pevačica, ali nije najpopularnija. Ništa me neće začuditi. Uostalom, možda je tako i najbolje!

Ne gradite karijeru na erotskom imidžu. Šta mislite o devojkama koje to čine?

Marija Šerifović: Blago njima kad mogu tako. Daleko od toga da imam nešto protiv njih. Ko zna, možda bih i ja tako, da ne umem da pevam, a da hoću da zaradim pare. Svako radi onako kako misli da je najbolje!

Kako u Beogradu najčešće provodite vreme?

Marija Šerifović: Obožavam da šetam po gradu i da nemilosrdnoo trošim mamine pare! Kupujem naočare, parfeme, mobilne telefone i rančeve. Imam ih mnogo, ali ne znam koliko je dosta. Baš sam pre neki dan sebe častila “dizel” naočarima. Platila sam ih 80 evra. Sve je u redu dok se mama ne buni, a ovih dana ne pada joj na pamet da me kritikuje. Toliko je srećna što sam popravila jedinicu iz matematike, da ne stiže da se buni.

Muvaju li se oko vas grebatori, sumnjivi tipovi i slični?

Marija Šerifović: Ma kakvi! Ja sam jedna arogantna škorpija koja nema razumevanja za takve. Sretala sam svakakve daveže i gnjavatore i uvek sam sa njima završavala po kratkom postupku. Na njih ne trošim ni fine reči. Obraćala sam im se sa “Beži, briši ili sjaši!” Jednostavno rečeno, ne podnosim ljude koji bi sa nekim da se druže iz interesa.