Novinari su joj nadevali razna imena i “domaća Pamela” i “Koletova šećerlema”, ali nju sve to mnogo nije omelo s puta. Drugi album ju je vinuo u estradne visine. Prvo su krenuli “Mali signali”, a onda i ostale pesme “Sada je stvarno kraj”, “Gubim tlo pod nogama”, “Ništa lično”, “Ne mogu”... Na minulim Danima estrade Nataša je apsolutno zaslužila nagradu za pop pevačicu godine, i tako bi i bilo, da se Jelena Karleuša nije dosetila da je i ona “pop”, pa je Nataši ostala nagrada za estradnu ličnost, koja joj, uzgred budi rečeno takođe pristaje. Koliko je zadovoljna odjekom svog poslednjeg albuma, kaže:

Nataša Bekvalac: Jako sam zadovljna kako je prošao album. Imali smo težak zadatak, jer sam posle prvog albuma više bila slikana zbog mene same, nego zbog pesama koje sam pevala. Zato smo akcenat bacili na pesme, dugo ih birali i napravili dobar izbor. Želela sam da imam hit pesme i da mi ne treba promocija, već da dobre pesme same sebe promovišu. Želela sam da se završi pompa oko mog izgleda i da pažnju publike fokusiram na pesme. Srećna sam, jer mislim da sam u tome uspela.

Za koju pesmu sa albuma si najviše vezana?

Nataša Bekvalac: Definitivno za pesmu “Ne mogu”, koju sam stavila na početak albuma i uradila je u dve verzije. Ta pesma mi mnogo znači, ali se ispostavilo da je ipak bila manje slušana i da je ostala u senci nekih drugih pesama. Više sam očekivala od te pesme, jer sam je doživela lično, ali “Mali signali” su krenuli sami od sebe i povukli ostale pesme.

Da li već razmišljaš o novim pesmama?

Nataša Bekvalac: Uveliko razmišljamo o novim pesmama i planiram da se malo sklonim iz medija, jer me je zaista dosta bilo. Imam rezervisane termine za nastupe, gotovo do Nove godine, a planiram da se odmorim jedno mesec dana. Negde u septembru bi trebalo da krenemo s radom na novom albumu, koji bi se pojavio tek na proleće sledeće godine.

Gde ćeš provesti tih mesec dana odmora?

Nataša Bekvalac: Još ne znam sigurno, ali znam da ću ići van zemlje i to ne u jednu, već u nekoliko zemalja. Moraću pre svega dobro psihički da se odmorim, da se isključim i napunim baterije za dalje. Ići ću negde gde me niko ne zna i gde me niko neće zaustavljati i gledati šta ja to radim.

Verovatno sledi i vožnja skutera?

Nataša Bekvalac: Pa, da! Prošle godine su me slikali u Herceg Novom na skuteru, koji vozim od malih nogu i vozim vrlo brzo. Sve što vozim, vozim brzo i energično, ali znam koji je prag izdržljivosti i Bogu hvala, nisam nikada imala problema u vožnji.

O tebi se svašta pisalo. Da li danas može da te potrese neki novi naslov?

Nataša Bekvalac: Ako misliš da sam oguglala na ljudske gluposti - nisam i mislim da nikada neću ni oguglati. Onog trenutka kada oguglam, više se neću ni baviti ovim poslom, jer to više neću biti ja. Veoma sam emotivna i osetljiva, što sigurno nije dobro za ovaj posao, ali sam vremenom naučila da kontrolišem svoje emocije. Postoje ljudi zbog kojih treba da se trzam, plačem i nerviram i oni koji nisu vredni ni jedne moje suze. Danas umem da pravim finu razliku.

Koliko si danas srećna u ljubavi?

Nataša Bekvalac: Znam da postoji radoznalost, ali svoju intimu neću trošiti na stranice nekih jeftinih novina. Imam iste potrebe kao i svaka druga mlada osoba, samo što se u mom slušaju često napravi pompa ni od čega. S istom osobom sam već tri godine. Tog čoveka obožavam, poštujem, on me voli, razume i maksimalno podržava.

Da li ti je nekada žao što si izgubila neke stvari u životu, poput toga da ne možeš prošetati kejom, a da te ne zagleda mnogo ljudi?

Nataša Bekvalac: Novi Sad je specifična sredina i tamo ljudi ne priznaju zvezde. I moram reći da mi to jako odgovara. Ja šetam po keju i retko da neko dobacuje. Pogleda ispod oka ima svakako, ali me to ne pogađa niti mi smeta. Verovatno bi me neko pogledao i da nisam poznata!