Autoput Beograd-Zagreb prema Ostružničkom mostu pust i zaboravljen zeva od vrućine. Omorina pritisla ravnicu, a riđokosa pevačica rok benda Suzana sluša vokmen i stopira. Upravo je saznala da je trudna i rešila se da napusti Beograd i provede nedelju dana na moru, pre abortusa. Ratko je Bosanac i totalni daltonista koji krade kamione jer ne može da dobije vozačku. Susret kamiondžije iz bosanske zabiti (igra ga Srđan Žika Todorović) i Beograđanke Suzane (igra je Aleksandra Balmazović) na autoputu je skoro ubitačan - ona preživljava gaženje i ... počinje neobično zajedničko putovanje. Ovo je potka filmske priče "Sivi kamion crvene boje", koja počinje gaženjem, a završava se ljubavlju.

”Nežno ću je zgaziti!”

Pre tri dana na ostružničkoj petlji snimala se baš ta početna, “fatalna” scena gaženja - Suzana se saplete i preko nje pređe Ratkov kamion. U sceni su učestvovali profesionalni kaskaderi 28-godišnji Branislav Fistrić Batica i Milkica Popović-Božić. “Kaskader je potreban da se neko ne bi zbunio. Normalan čovek gleda da izbegne žrtvu, a ja idem da je gazim. Ali, preživeće, nežno ću je zgaziti”, obećava 28-godišnji kaskader Branislav Batica Fistrić, koji je kao dečak gledao film o Smoki banditu i čvrsto odlučio da postane kaskader. Ugleda koleginicu Milkicu i pripreti joj: “Spremi se za gaženje!” Ona kaže da ne broji koliko je dugo kaskaderka: “Ja sam u braku sa kaskaderom i jedina sam trudnica koja se tukla, jednom sam i eksplodirala, a bogami sam i muža zviznula daskom...” Ekipa od 50-ak ljudi pomno se priprema za kaskadersku scenu. Hlada nigde. Neko našao zaklon iza kamiona, neko uprtio suncobran pa nažuljao rame. Privezuju dasku i nameštaju kameru sa strane kamiona da snimi točak i gaženje. Crveni kamion-glumac čeka na žegi. Na kabini neko naslikao plamene jezike, a na šoferšajbni slike golih ženskih grudi zavidne veličine koje obezbeđuju emotivni mir kamiondžiji. Ekipa hitne pomoći čuči u prikrajku za ne daj bože. Kaskaderka uvežbava skok. Pali cigaretu. Kamion-glumac kreće polako, kaskaderka odskoči u poslednjem trenutku. "Koliko još?" upita jedan iz hitne pomoći. "Otkud znam, nisam ja pis'o scenario", odbrusi kolega. “Moraju više puta, zaključi neko. “Pa - dok je ne ubije”, ubacuje drugi.

Boje nisu bitne, a ljubav čini čuda

Crveni kamion i crvena devojka stali su po treći put jedno drugom na crtu. Kamion se zaleti... svi odahnuše. Moglo je da bude, al' malo je falilo. Na red dolaze glumci Srđan Žika Todorović i Aleksandra Balmazović. Nju zavlače pod kamion, Srđan Todorović u kamiondžija-treger majici sa tetoviranim sidrom hvata se za glavu, priziva milu majku i proverava da l' diše. Suzana ga ugrize i nokautira jednim udarcem... “Ovo je film putovanja, komična romansa o dva lika iz dva različita sveta koji se sretnu poslednjeg dana života stare Jugoslavije, juna 1991. Hvatamo trenutak apsurdne stvarnosti koja još nije dobila tragični obrt. Tokom putovanja shvatamo da su ova dva otkačenjaka jedini normalni u zemlji koju zahvata potpuno ludilo. Ovaj neobični par doživljava različite epizode sa Bogdanom Diklićem, Borisom Milivojevićem, Mimom Karadžićem, Dubravkom Jovanovićem... Srđan Žika Todorović je godinu dana vežbao akcenat iz okoline Doboja, jer je hteo da se locira. Dijalog-trener mu je bio Nele Karajlić, a Auto škola "Deset plus" ga je besplatno obučavala da vozi kamion, jer on nije znao ni bicikl da vozi”, objašnjava scenarista i režiser-debitant Srđan Koljević i dodaje: “Ovo je vedar i na neki neobičan način optimističan film koji se bavi šaljivom filozofijom daltonizma u kojoj boje nisu bitne, a ljubav čini čuda”.