Posle duže pauze, Marijana Radovanović, odnosno Maja Marijana, vraća se na estradnu scenu. Lepša nego ikad, privlačna, šarmantna, vitka, sa osmehom koji pleni i diskretnom šminkom, nimalo ne liči na pevačicu narodne muzike. Bez silikonskih dorađivanja, vrtoglavo dubokih izreza ili minića, Maja deluje kao obična Beograđanka koju je lepo vreme nateralo da sa dve devojčice prođe Tašmajdanskim parkom. Intervju smo zakazali baš u tom parku, u restoranu “Šansa” i razgovor započeli o njenom vitkom izgledu i o tome koliko su za to zaslužne vežbe.

Maja Marijana: Svakako da su zaslužne, samo što sam sada morala daleko više da vežbam, da bih stesala liniju i kao što vidiš isplatilo se.

Ne deluješ kao tipična folk pevačica...

Maja Marijana: Znam na šta misliš. Napumpana usta, grudi, istaknute jagodice, zategnuto lice, nadograđena kosa, isisano salo i slično, česta je pojava kod mojih koleginica. Često se setim reči jedne prijateljice koja, kada ih vidi, obavezno prokomentariše da su se “namunjile”. Na žalost, to je istina. Ne želim da imam takve “priveske”. Sve je na meni prirodno i to mi više odgovara. Ne povodim se ni za estradnim oblačenjem, već nosim ono što smatram da mi lepo stoji i u čemu se prijatno osećam. Šminkam se veoma diskretno, pa čak i za scenski nastup. Ne želim da se publika razočara kada me prepozna uživo, što je danas čest slučaj sa domaćim pevačima.

Da li bi ipak, zarad uspeha na estradi, potražila pomoć plastičnog hirurga?

Maja Marijana: Nikada za gubitak sala, jer to se uz vežbanje i dijetu može regulisati. Jedino bih pristala na neku intervenciju, ako je u pitanju fizička mana, a toga srećom kod mene nema. Međutim, nedavno sam u šali Mladenu rekla da bi ugradila jednu “trojku”. Međutim, on se sa tim uopšte ne slaže, a ja sam po prirodi kukavica i nikako ne bih pristala na takav operativni zahvat.

Smatraš li i dalje da je odnos žene na Balkanu dosta ponižavajući?

Maja Marijana: Naravno, koliko god da se menjamo u nekim stvarima, odnos prema ženama uvek ostaje isti. Dosta se krećem u ženskom društvu, poveravaju mi se mnoge drugarice, pa esto čujem bolne stvari i veoma mi je žao zbog toga. Shvatila sam da se nikada neće ništa bitno promeniti u ponašanju muškaraca prema nežnijem polu i da će još dugo ostati ovaj primitivan odnos. Žene su te koje izvuku “deblji kraj”. Jedino sam srećna što sam pronašla čoveka svog života sa kojim živim lepo i smireno.

Mnogo se priča da već duže vreme na estradi ne cvetaju ruže. Je li to istina ili je malo preuveličano?

Maja Marijana: Izvesno vreme sam odsustvovala sa estrade, ali sam čula od dugih šta se dešava. Ima dosta pevača koji će uvek puniti prostore, bilo gde da pevaju. To su Jelena Karleuša, Dragana Mirković, Indira Radić, Stoja, Željko Joksimović... Međutim, pojedine gazde u inostranstvu, u želji da brzo okrenu novac, otvaraju diskoteke i folkoteke, ali ih i vrlo brzo zatvaraju. Pevača je puno, prostora za rad malo, a karijera se vremenom stiče i ne može se sa jednim hitom opstati u muzičkim vodama. Mnoge kolege i koleginice su mi iskreno rekli da naš posao nije više onako isplativ, kao što je bio do pre nekoliko godina. Zato i stojim iza toga kada kažem da se nekada od pevanja moglo živeti na “visokoj nozi”, ali danas to nije tako.

Ovih dana si objavila novi album, osmi po redu...

Maja Marijana: Jeste, zbog toga sam veoma radosna, jer je osam moj srećan broj. Rođena sam 8. novembra, mlađa kćerka Milica 8. januara, telefonski broj mi je sa brojnim osmicama, a i starija kćerka Anđela je rođena 17. februara, a 1 + 7 su 8. Sa novim albumom sam promenila diskografsku kuću i saradnike, jer se povodim za izrekama “da idem tamo gde mi je bolje” i “ako nisi za sebe, nisi ni za drugoga”. Vrlo sam zadovoljna i priznajem da sam se uželela povratka mikrofonu.

Čini se da ti pesme poput ”Zadnjeg voza” naginje pop varijanti. Slučajno ili namerno?

Maja Marijana: Nije sigurno pop, mada je neka vrsta urbanog folka. Kada me ljudi vide, nikada za mene ne tvrde da sam pravi narodnjak. Međutim, kada počnem da pevam, shvate da je to što činim ipak folk. Slažem se da to mnoge podseća na pop, jer sam rođena u Beogradu, tu živim i ljudi vole neku vrstu urbanog folka. Pri tom ne mislim da je selo manje vredno, i takvu publiku obožavam. Pevam za njih, kao i namenske pesme za svadbe, krštenja, rođenja... na albumu ima od svega pomalo, a verujem da će se ponešto dopasti i onima koji me nisu slušali ranije.

Ne ustručavaš se ni da pevaš pod šatorom, iako neke tvoje koleginice to izričito odbijaju?

Maja Marijana: Vreme koncerata je odavno prošlo. Mnogi ne žele da pevaju pod šatorima i to je njihovo pravo. Sa druge strane, moje je pravo što sam rešila da to radim. Ja na takvim mestima ne pevam bez prestanka, od jutra do sutra, već kulturno dođem, otpevam dva bloka pesama, budem na igranci i sve to u terminu od 18 do jednog sata posle ponoći. To mi nije teško, niti mi je ispod nivoa, jer svi ti ljudi koji u inostranstvu dolaze u disko i folkoteke su oni isti koji prave svadbe u Požarevcu i okolini, južnoj Srbiji i ne vidim razlog zbog čega bih odvajala publiku kada tu razlike nema. Trenutno sam dobila brojne pozive za gostovanja po požarevačkom kraju i u Bosni. Željna sam rada posle jednoipogodišnje pauze.

Nedavno si u Australiji videla svoje piratsko izdanje CD. Kako si reagovala?

Maja Marijana: Došlo mi je da razlupam tezgu. Upitala sam prodavca da li zna koliko sam uložila u ovaj album. Bledo me je pogledao i slegnuo ramenima. Ipak sam kupila pirat za 25 australijskih dolara i čuvam ga za uspomenu.