U poslednje vreme sve češće se dešava da mladi glumci teško pristaju na intervju. Prvo, potrebna je velika sreća da bi se odazvali na poziv, jer su obično zauzeti ili telefonski nedostupni, a sve češće nakon šturih intervjua, obavezno traže autorizaciju teksta, pa čak i fotografija. Razgovor sa mladom glumicom Radmilom Tomović – Grinvud, koju publika pamti iz filma „T. T. sindrom“ i serije „Lisice“, započeli smo pitanjem zbog čega insistira na autorizaciji, s obzirom na to da je ranije davala intervjue bez svoje „cenzure“.

Smatraš li da je autorizacija ovog intervjua nephodna?

Radmila Tomović – Grinvud: Mislim da je to sasvim u redu, kao i to da novinar treba da pokaže i kreativnost u tekstu, ali je zgodno da ja to proverim, da ne bi došlo do nekih nesporazuma. Nažalost, imala sam neprijatno iskustvo, da se objavi nešto što nije bilo tačno. Pošto su novine već bile na kiosku, nisam nikako mogla da odreagujem, a demantijima i tužbama ne želim da se bavim. Ipak, ukoliko se i pored svega nešto slično dogodi i neko me bude veoma isprovocirao, možda ću morati i da se pozabavim i tužbom.

Prija li ti popularnost koju si stekla ulogom Nade u domaćoj seriji "Lisice"?

Radmila Tomović – Grinvud: Drago mi je da je serija zaintrigirala gledaoce i da je već otkupljena za prikazivanje u Hrtvatskoj, Sloveniji, Bosni, Makedoniji i Poljskoj. Biće veoma interesantno videti i reakcije inostrane publike. Kada se sada osvrnem na sve komentare kojima je bila "ispraćena" kod nas, ispada da su "Lisice" bile veoma gledane i da je sasvim normalno što je serija dostigla toliku popularnost, jer je od samog početka imala veće ambicije i visoke standarde. Posebno mi je drago to sam bila u prilici da sarađujem sa mladim kolegama za koje sam znala da su dobri glumci u pozorištu, ali koji još nisu bili poznati TV gledalištu. Serija je bila prilika da se i šira javnost upozna sa njima, a posebno mi je bilo milo što sama radila i sa starijim kolegama (Danicom Maksimović i Predragom Ejdusom) i od njih puno naučila tokom samog snimanja.

Nedavno si sa nekim kolegama iz "Lisica" zaigrala i u pozorišnoj predstavi "Fantomi"?

Radmila Tomović – Grinvud: Da, sa Jelenom Stupljanin, Srđanom Timarovim i Bojanom Žirovićem uradila sam i "Fantome" na sceni Ateljea 212, a u režiji Gorčina Stojanovića.

Pozorišna publika te može videti i u predstavama: "Bliže", "Večeras slušate", "Leda", "Čudo u Šarganu", a filmska publika je imala prilike da te gleda u "T. T. sindromu"...

Radmila Tomović – Grinvud: Da, uloga u tom filmu je bila vrlo teška za snimanje. Mislim da sam dobro uradila lik čedomorke - monstruma u ljudskom obliku. Bio je to veliki glumački izazov za mene, jer sam po prvi put igrala u jednom horor ostvarenju. Zatim sam igrala i u filmu "Kordon" Gordana Markovića, koji još nije prikazan u našim bioskopima, ali je svoju pretpremijeru imao kao TV drama na RTS, tokom novogodišnjih praznika.

Ova glumačka sezona ti je bila izuzetno plodna. Da li si se umorila?

Radmila Tomović – Grinvud: Tačno je da sam dosta radila (i seriju i predstave) i polako privodim kraju ovogodišnju pozorišnu sezonu. Ovih dana sam se malo odmarala kod roditelja u Novom Sadu i puna energije se vratila u Beograd, gde nastavljam da glumim u pozorištima. Ukoliko se dogodi neka izuzetna ponuda za rad na nečem novom, sigurno ću o tome ozbiljno razmisliti.

Koji je recept za uspeh mladog glumca?

Radmila Tomović – Grinvud: Mislim da ne umem da dam pravi dogovor. Možda svaki glumac treba da pronađe svoj put i da oseti sopstvene mogućnosti. Tu velikog udela ima i sreća, ali najvažniji je rad, jer to zavisi od nas samih, a na okolnosti se ne može toliko uticati. Važno je da se čovek orjentiše na ono što stvara, a ostale "sitnice" se nekako same sklope.

Koliko si spremna da zarad dobre uloge prihvatiš obnaživanje na sceni ili filmu?

Radmila Tomović – Grinvud: U principu ne volim o tome unapred da razmišljam i smatram da se takve ponude kod nas retko dešavaju, ali ukoliko je obnaživanje opravdano, mislim da je u redu.

Malo se zna o tvom privatnom životu. Da li je to namerno ili slučajno?

Radmila Tomović – Grinvud: Mislim da je sasvim normalno da čovek koji se bavi ovim poslom ne želi da u javnosti iznosi svoj privatni život. Ne vidim razlog zbog čega bi nekog glumca trebalo lično upoznati i saznati da li, na primer, voli da jede pasulj ili ne.

Zar ti ne voliš da u novinama pročitaš neki detalj iz privatnog života poznatih?

Radmila Tomović – Grinvud: Svakako, volela bih da saznam kako Al Pacino pravi ulogu, ali me uopšte ne zanima šta voli da jede.