Od kada se pre mesec dana pojavio njen sedmi album, folk pevačica Sanja Đorđević ne zna gde će pre. Juri sa tezge na tezgu, iz emisije u emsiju, od prijateljice do prijateljice. Neumorna je i prija joj sve što joj se dešava.

Sanja Đorđević: Stalno sam u frci i trci, ali nema veze! Pored profesionalnih obaveza, svakog dana imam i gomilu privatnih poslova. Eto, baš sad žurim da kupim neki poklon za prijateljicu.

Kako publika prihvata vaše nove pesme?

Sanja Đorđević: Malo je vremena prošlo od kada su se zavrtele, pa je još rano govoriti o tome. Ali, ako je suditi po radio stanicama, narodu je već dojadila pesma “Sanja”. Drago mi je zbog toga, ali ne bih volela da se izdvoji samo jedna pesma. Sve sam ih odabirala i otpevala sa istim žarom i bilo bi mi krivo da neka ostane zapostavljena. Neću se smiriti dok pošteno ne izreklamiram baš sve pesme!

Jeste li se umorili od smišljanja novih imidža za nove pesme?

Sanja Đorđević: Joj... Kako kad! Nekad mi se smuči, a nekad u tome uživam. Zavisi kako sam raspoložena. Ovog puta mi je išlo odlično. To se i vidi. Jasno je da zračim! Kad se samo setim slikanja... Bilo je – mrak! Uz mene je bila ekipa prijateljica, među njima i stilistkinja Goga. Sve je prošlo u ludom zezanju, a Goga je vodila računa da svaka dlaka bude na svom mestu. Crkavala sam od smeha dok se ona budžila i nameštala, izbacivala sise i dupe, kao da se ona slika.

Hteli, ne hteli, izgleda da ste morali da izbacite u prvi plan pomenute “rekvizite?

Sanja Đorđević: Bunila sam se i pokušavala da se izborim sa Gogom. Kukala sam: “Crna Gogo, pa ne prodajem ja seks, već pesme”, a ona mi je govorila: “More, dosta! Ove godine prodaješ seks i – tačka!” Bila je neumoljiva. Šta sam mogla...

Čula sam da vas suprug, sportista, tera da trenirate kao da se pripremate za Olimpijadu...

Sanja Đorđević: Nekad sam trenirala kao luda. Sad nemam ni živaca, ni vremena za to. Uradim po neku vežbicu i to je sve. Doduše, vodim računa o ishrani. Jedem sto puta dnevno, ali laganu, niskokaloričnu hranu.

Kako suprug toleriše vaše “zabušavanje”?

Sanja Đorđević: Buni se, buni, pa se umori. Uostalom, ko ga pita!

U čemu još uživate, osim u pesmi i hrani?

Sanja Đorđević: U svemu i svačemu. Uživam u svom domu, u kući u koju smo se uselili pre četiri godine, u restoranu koji je otvorio moj muž, u druženju sa ćerkom... Najveće zadovoljstvo mi priččanjavaju smeh i druženje. Obožavam da mlatim, da se kliberim, da sa društvom smišljam smicalice. Jako sam društvena i beskrajno sam posnosna što u svakom delu sveta imam prijatelje.

Da li se i dalje “pajtate” sa Brenom, Zlatom Petrović i Gocom Božinovskom?

Sanja Đorđević: Naravno. Sve četiri u tome uživamo!

Planirate li neki zajednički posao?

Sanja Đorđević: To bi bilo divno, ali je nemoguće. Jedino da Brena krene na neku veliku turneju, a mi da joj budemo gošće. Samo teško da će od toga da bude nešto.

Čujem da se plašite aviona. Čega još?

Sanja Đorđević: Jeste, plašim se aviona, ali nisam nešto ekstra isprepadana. Svi moji strahovi su u razumnim granicama. Strahujem od nepravde, sile i moći, jer su sila i moć po definiciji beskrupulozni.

A koliko beskrupuloznosti i primitivizma ima na estradi?

Sanja Đorđević: Ma smešno je o tome pričati. Estrada je sitna riba. Nema tu ničega u nenormalnim količinama, koliko u drugim oblastima. Ne mogu da kažem da mi se na estradi baš sve sviđa, ali bože moj. Svako tu nosi svoju priču, svoj teret, gura kako zna i ume. Ja, brate, pratim svoj film i furam svoj fazon. Usput me ponešto zakači i ja verovatno zakačim po nešto i tako je to...

Radite li sa ćerkom domaće zadatke?

Sanja Đorđević: Ona ima 13 godima i ide u sedmi razred. Pohađa internacionalnu školu. Nikad niko sa njom nije radio domaće zadatke, a ja i ne znam kako bih joj pomogla. Recimo, ja odlično govorim francuski jezik, ali kako njoj da pokažem kada sa pisanjem i gramatikom nemam veze.

Poželi li ona nekad da bude pevačica?

Sanja Đorđević: Smešno je na to i da pomisli. Fantastično peva, ali koja vajda od toga? Ona govori jezike, škola joj lepo ide i valjda će dogurati dalje od pevačice. Tužno je u ovoj državi izabrati to zanimanje. Valjda će se jednog dana, kada ona bude stasala, ceniti prave vrednosti i obrazovani ljudi. U svakom slučaju, nikada ne bih poželela da moja ćerka radi isto što i ja...