Folk pevačica Branka Sovrlić već godinama živi na dve adrese – jedna je beogradska, a druga sarajevska. Čas je na jednoj, čas na drugoj. U oba grada ima stanove, na oba mesta snima, a u Sarajevu ima i dva restorana. Između Beograda i Sarajeva trkne do Turske, Švajcarske, Italije, Austrije, Amerike... Čini se, život joj je komplikovan, ali se ona ne žali. A i nema razloga, jer spada u pevačice koje ne pevaju zbog para, već iz zadovoljstva.

Branka Sovrlić: Zaista pevam isključivo iz ljubavi, ali ne zato što moram. Tako je bilo oduvek. Svesna sam da je to velika sreća. Ni albume, ni tezge ne jurim po svaku cenu, pa sve mogu da odradim na pravi način, bez trke, nervoze i frke.

Nedavno ste se vratili iz Amerike. Kako ste se proveli?

Branka Sovrlić: U Americi sam bila 10-ak dana i fantastično sam se provela. Vratila sam se pre 15-ak dana, a izdogađalo mi se toliko toga kao da su prošli meseci. Iz Čikaga sam doputovala u Sarajevo, posle sam odjurila za Niš kod mame koja se razbolela. Provela sam nekoliko dana sa njom, a onda došla u Beograd, otputovala u Zrenjanin, a posle opet idem u Sarajevo...

Da li ste putovali u Ameriku oslovno ili privatno?

Branka Sovrlić: Išla sam sa suprugom da posetimo njegovog brata i ćerku koji žive u Luisvilu. Jurili samo sa partya na party, obilazili restorane, a posebno zadovoljstvo mi je bio šoping.

Jeste li kupili nešto lepo?

Branka Sovrlić: Svašta. Pošto sam “bolesna” kada se radi o obući, nakupovala sam cipele, sandale, papuče... Toga mi nikad nije dosta! Kupila sam i neke sitnice... Imam nepogrešiv njuh za skupe stvari. Sve za šta sam se uhvatila bilo je preskupo...

A da li je vaš suprug uspeo da se “ogrebe” za nešto?

Branka Sovrlić: On je bio najvažniji i najbolje je prošao. On je krupan, a u Americi se lako pronalazi garderoba za njega. Kad sam videla kakvih grmalja ima tamo, on mi se odjednom učinio sićušnim. Nikad mi nije izgledao mršaviji.

Jeste li sreli nekog poznatog?

Branka Sovrlić: U Čikagu smo svratili u Skadarliju i tamo sam srela moju staru prijateljicu sa kojom sam, kao mlada nada, počinjala pre 20-ak godina, pa su nam se putevi posle razišli. Svraćali smo i u jedan fantastičan McDonald gde je šefica naša žena, kao i čuvar parkinga. Oduševili su se kad su nas videli, pa smo se slatko ispričali. Svi su jurili da nas ugoste, pa sad moram na dijetu jer sam nabacila dva-tri kilograma.

Da li ste zapevali koji put?

Branka Sovrlić: Samo za svoju dušu! Zapevala sam na ulici, sa uličnim sviračem...

Čujem da su vam obili stan u Sarajevu?

Branka Sovrlić: Da, usred bela dana dok smo bili u restoranu. Lopovi su ušli preko terase. Odneli su moj nakit, nekoliko vrednih slika koje su izrezali iz ramova. Napravili su haos, sve stvari su rasturili. Izgleda da mi je suđeno da u svakom stanu doživim pljačku. Ali šta ću... Preživela sam! Nisam ni prva, ni poslednja kojoj se to desilo. Nemaština i haos teraju ljude na svašta, u takvim vremenima živimo...

Posle toga se pričalo da se razvodite!

Branka Sovrlić: Nisu ljudi valjda imali šta drugo da pišu. Nikad nisam tračarila pa zbog toga često nisam bila interesantna za novine. Kad sam pročitala da se razvodimo, zaključila sam da sam ipak zanimljiva. Novinari su hteli da naprave intrigu, ali nema veze... Moj muž i ja smo zajedno skoro 20 godina, od kada sam kročila na estradu. Svaki slobodan sekund provodimo zajedno i teško da će od našeg razvoda išta biti, ma šta novine pisale. Posle svake ružne stvari koja nam se u životu desi, mi smo samo privrženiji jedno drugom.