Beogradska glumica Milica Milša (33) spada u red onih žena koje svoju profesionalnu karijeru ne mogu da odvoje od privlačnog fizičkog izgleda. Zbog toga su je mnogo puta kritičari osporavali talenat radi lepote i seksepilnosti kojom zrači. Ipak, u najnovijem ostvarenju Ljubiše Samardžića “Ledina” Milica je pokazala da ume da se “uhvati u koštac” i sa dramskom rolom.

U filmu tumačiš lik prodavačice Svetlane, jedine osobe koja uspeva da ostvari svoj san u burnim vremenima. Reditelj te je uporedio sa glumicom Evom Ras i njenom rolom u filmu “Ljubavni slučaj PTT službenice”. Godi li ti to?

Milica Milša: Za mene je to veliki kompliment. Posebno mi je drago što sam izuzetno verovala Ljubiši Samardžiću i Radetu Vladetiću (direktoru fotografije) i uspela da snimim obnažene scene bez imalo grča. Po prirodi sam veoma stidljiva i prilikom rada na ovom filmu prvenstveno je bilo potrebno pobediti tu stidljivost. To se vidi i u određenim scenama. Iskrena sam kada tvrdim da bih doživotno volela da igram u Ljubišinim filmovima. Jednostavno u nekim trenucima sam se osećala kao “princeza na zrnu graška”, jer sam sarađivala sa ekipom koja mi je ukazala veliko poverenje.

Direktan partner u “Ledini” ti je Ivan Jevtović. Koliko ti je pomogao u delikatnim scenama?

Milica Milša: Ivan je divan momak. Kada smo snimali golišave scene, bilo je izuzetno hladno i dosta je brinuo da se ne prehladim. Veoma je pažljiv i sjajan kolega.

Na samom startu, Festivalu u Berlinu i Festu, film je izazvao veliku pažnju. Misliš li da će dostići gledanost “Nebeske udice” i “Nataše”?

Sa Božidarem Stošiæem u predstavi Pan teatra “Idemo u pozorište”

Milica Milša: “Ledina “ je film sa dušom. Budi emocije i tera na razmišljanje. Sa njim neće biti slučaj kao sa većinom ostvarenja koja dođu i prođu. Nemam ništa protiv relaksirajućih filmova, ali ovo ostvarenje je u sebi objedinilo veselost, pitkost, dramski zaplet, preispitivanje ličnosti...

Stiče se utisak da je ovom ostvarenju dat manji značaj u medjima, nego što je potrebno?

Milica Milša: Film je pravljen sa velikim srcem i svuda gde smo ga promovisali, naišli smo na dobar prijem publike. Međutim, do sada je “Ledina” dobila pozive za učestvovanje na 20-ak svetskih festivala, ali se o tome veoma malo zna. Značajan podatak je i taj što je prvi put, nakon 28 godina, jedan srpski film pozvan na Londonski festival. Međutim, ovde u Srbiji izgleda da se veći značaj pridaje blaćenju nečega, nego pohvalama koje dolaze sa strane. Dobro u svemu je to što pojedinci ipak na takve udarce ne reaguju obeshrabrujuće, već im to predstavlja motiv više da idu dalje i da se dokazuju. Slažem se sa mišljenjem mog supruga koji tvrdi da zlonamernici nisu svesni koliko su oni “pogonsko gorivo” za neke ljude.

Tvoj suprug, Žarko Jokanović, napisao je komad “Kokoške”, a najavio je da će biti i režiser predstave. Jednu od pet ženskih uloga poverio je tebi. Odakle on kao političar u umetničkim vodama?

Milica Milša: Često u šali Žarko sebe opisuje kao Napoleona, jer može da radi više stvari odjednom. S obzirom na to da je kao klinac glumio i priželjkivao da upiše dramaturgiju, a i oženjen je glumicom, nije nimalo začuđujuće što smo se našli na istom projektu. Tema komada “Kokoške” su žene, tačnije njih pet, i problemi sa kojima se susreću u savremenom društvu.

Da li će ti biti teško da ti muž naređuje, pošto se našao u ulozi reditelja?

Milica Milša: Zamolio me je da zaćutim kada on govori, ali sam mu napomenula da sve zavisi od reditelja i toga da li ću se složiti ili ne sa njegovim idejama. S obzirom na to da mu je ovo prva režija, cela ekipa će mu pomoći u novoj ulozi.

Ti i Žarko ste neprekidno u kontaktu, čak i kada niste fizički zajedno. Da li je tu reč o telepatiji?

Milica Milša: Ne, tada na scenu stupaju mobilni telefoni i SMS poruke. Tri i po godine koliko smo zajedno, proletelo nam je kao divan san, koji i dalje traje.

S obzirom na to da su te na snimanju filma tretirali kao “princezu na zrnu graška”, da li si to i u privatnom životu?

Milica Milša: Ne, pored supruga osećam se kao kraljica.