Nekada je pevala o “Sobi 23”, a na nedavno završenoj “Beoviziji” Marina Perazić je izvela pesmu “Seks bez dodira”, koja joj je na kraju donela šesto mesto i nagradu za najbolji scenski nastup. Ona već dugo najavljuje novi album, ali taj album još uvek nije ugledao svetlost dana. Marina živi na relaciji Beograd-Zagreb, mada je mnogo više srećemo u Beogradu. Prvo smo je pitali za utiske s nedavno završenog festivala “Beovizija”?

Marina Perazić: Mislim da je veliki problem Festivala bio u tome što su pevači imali problema sa slušanjem i nisu pevali onako dobro kako mogu. To se još više primećuje na televiziji, jer je vokal mnogo glasniji od matrice. Scena je bila dobra i baš u vreme mog nastupa imala je više svetla nego inače, što mi nije smetalo. Mislim da na festivalu nema nekih velikih hitova, što je za moju prilično atipičnu pesmu bila povoljna okolnost. Odručila sam se na trens podlogu, melodija je moja, a tekst je dobar, jer prenosi atmosferu na žurkama.

Da li znate na koliko ste festivala u životu učestvovali?

Marina Perazić: Znam, jer nisam u životu učestvovala na mnogo festivala. Bila sam na četiri Mesama i na sva četiri sam bila nagrađivana. Pre toga sam bila samo na jednom izboru za pesmu Evrovizije i to je bilo 1986.godine. Potom sam otišla u Ameriku, a po povratku iz Amerike učestvovala sam na Budvi 2000. godine i na ovoj “Beoviziji”. Sve u svemu, vrlo mali broj festivala za toliko godina karijere. Nisam neki festivalski tip.

Da li ste uspeli da pomirite dve još uvek ne spojive celine, da budete prihvaćeni i u Srbiji i u Hrvatskoj?

Marina Perazić: Ko kaže da sam ja prihvaćena u Hrvatskoj? Ja sam prihvaćena tamo u smislu toga da mogu tamo da živim i da me niko ne smara. Niko me ne uznemirava, ali ja još uvek ništa ne radim u Hrvatskoj i pitanje je da li ću ikada imati mogućnost da tamo nešto radim. Neki lokolni mediji su me intervjuisali i osetila sam prihvatanje od nekih normalnih ljudi koji mogu da me shvate. Želim da verujem da kada privedem kraju snimanje svog albuma, da ću moći raditi i u Hrvatskoj.

Marina sa momcima iz grupe 187

Koliko je daleko ili blizu novi album? Dugo čekate na taj album?

Marina Perazić: Potrebna su još neka sredstva kako bih taj album privela kraju, koji se vuče jako, jako dugo. Mislim da je svaki trenutak koji sam provela radeći na novom albumu vredan i sada sam spremna da privedem kraju snimanje. Mislim da će se to desiti do kraja godine, ali ne znam kako ću preživeti novinarska pitanja do kraja godine, jer sam se nadala da ću album završiti do ovog proleća.

Da li ste se nekada kajali zbog nekog intervjua ili izjave?

Marina Perazić: Bilo je dosta takvih izjava. Ja sam onaj tip “Što na um, to na drum”! Dosta stvari me je iznerviralo što nije bilo preneseno kako treba, pa sam čitala neke izmišljene izjave, ali je bilo i u nekoliko navrata mojih autentičnih izjava koje su napravile neku galamu. Ja sam previše iskrena i otvorena, imam svoje jasne stavove, sviđalo se to ljudima, ili ne, i onda te izjave obično budu na moju štetu. Na kraju sebi kažem “Bar si rekla istinu” i šta tu mogu. Nekada se pokajem što sam nešto izjavila, ali u sebi nađem neko opravdanje. Prođe vreme i to se polako zaboravi.

Da li ste morali u karijeri da pratite trendove? Koliko ste rob trendova?

Marina Perazić: Mislim da nisam pratila trendove, bar ne domaće. Trudim se da pratim svetske trendove, koliko je to moguće. Sad želim da pratim svoj trend, a želim i da pevam uz one muzičke matrice koje meni odgovaraju. Ono što slušam privatno, mislim da na to mogu i pevati. Jako volim elektroniku i elektronsku muziku.

I u pesmama i u nastupu imate dozu provokativnosti. Da li je ta provokativnost smišljena ili spontana?

Marina Perazić: Mislim da svaka pesma traži različitu vrstu interpretacije. Ako pevam pesmu u kojoj pričam o nekakvom seksu u “Sobi 23”, ja ne mogu pevati kao kad pevam “Kolačiće”, a drugačija interpretacija ide uz pesmu “Kompjuter”. Uvek želim da kroz svoju pesmu ispričam priču, a ako je priča o seksu onda mora biti i neke provokacije. Mislim da svaka pesma mora da se vidi i na licu. Postoji i ona provokativnost koja nije smišljena i koja nekog provocira, a da ja to uopšte ne želim, niti o tome razmišljam.

Kakav muškarac mora da bude da biste ga pustili u “Sobu 23”?

Marina Perazić: Treba me zaintrigirati nečim. Moji muškarci ne liče jedan na drugog i često su totalno suprotni. Svi su me nečim fascinirali, mada je najviše bilo onih koji su me fascinirali svojim muzičkim talentom. Ja sam se trudila da oko talenta muškarca gradim osobu i tu je bila greška. To mi je danas jasno. Treba se diviti talentu muškarca, ali ne pokušavati graditi lik koji on nije. Trenutno nisam orjentisana na muškarce, već sam jako zaposlena sobom i bavim se sobom, trudeći se da izgradim sebe kako bih se osećala zadovoljnom. U ovom trenutku me malo muškaraca fascinira...

Znači “Soba 23” je prazna?

Marina Perazić: Imam svoje trenutke, normalno, ali vam sad ne mogu pričati o tome. Kad poželim da soba ne bude prazna, ona i nije prazna!!!