Era Ojdanić je davno prestao da broji snimljene albume. Kaže, brojao je, brojao, pa se zabrojao! Samo se priseća da je na estradu kročio pre više od tri decenije, a od tada nikako da se umori. Uporno potvrđuje reputaciju šarmera, vragolana, zavodnika, vrsnog zabavljača, ali i veštog, poslovnog čoveka.

Era Ojdanić: Ja da se umorim? Ma nema šanse ! Eto tek sam se vratio sa tezge u Švajcarskoj i jurim dalje. Rasprodat sam za celu sezonu. Ma koliko da se umorim, kad mi ljudi kažu “Ero, majstore” nestane i poslednja kap umora.

Da li vam i drugi poslovi idu tako dobro kao ovi, estradni?

Era Ojdanić: Nego šta! Pripremam “Lipovačke dane i noći” u mom motelu, napravio sam i pet sjajnih apartmana da u njima uživaju naši gosti, posebno ovi iz djaspore. A tek da vidite kakve toalete smo napravili moj sin i ja! Nema takvih u Evropi! Mnogo sam putovao, mnogo sam video, pa ko će da bude prvi ako ne ja? Živo je u mom motelu, a još življe na ranču. Dolazi sezona kada se treba posvetiti bašti, a imam i 300 pilića za klanje. Cela ekipa mi pomaže da se obave ovi poslovi. Kada nisam na nekoj tezgi, ja sam u motelu ili na ranču. Zato nikad u životu nisam rekao da mi je dosadno.

Ima li na vašem albumu nečeg poput “Plavog slona”?

Era Ojdanić: Kako da ne! Opet je u pitanju “životinjska” problematika. Pošto sam napravio haos sa “Plavim slonom”, kao svojevremno Čolović sa “Malim mravom”, morao sam ponovo da “burgijam” na tu temu. Glavni lik u mom poslednjem hitu, a nema šanse da ne postane hit, je pauk! Plete lepo mrežu i možete mislizi ko se i kako u nju upliće! Verujte, napraviću pometnju na estradi!

Uz “Plavog slona” ste se skinuli do pojasa i stavili periku. Kako ćete odglumiti pauka?

Era Ojdanić: Predstoje strašni šokovi! Svašta sam smislio i krećem sa žestokim marketingom. Videćete tek koje će se dame uplesti u paukovu mrežu...

Ko o čemu, vi i svojim “podvizima”...

Era Ojdanić: Što da ne? Pa u najboljim sam godinama! Mlad, a pun iskustva! Žene me, brate, vole, a i ja njih obožavam. Nedoljiv sam im! Ako ja sebe nisam dokazao kao dasu i frajera, ne znam ko je.

Šta na to kaže vaša supruga?

Era Ojdanić: Šta da kaže? Ponosna je što ima ovakvog dasu!

Imate li vi ikakvih problema?

Era Ojdanić: Bežim od problema ko đavo od krsta! Ne mogu ni da slušam o tuđim mukama. Kad u društvu neko krene da priča o problemima, istog trenutka ustajem i kažem: “Društvo, odoh ja, žurim!” Trčim tamo gde su lepe, fine cure, gde su ljudi veseli. Ne podnosim ništa što je tmurno, mračno, tužno, presvučeno sivilom... Ne volim namrgođene, ljute, sagnute i pognute, što pristaju da žive u monotoniji. Užasavam se zime, oblaka, a obožavam sunce, vedro, zvezdano nebo, duhovite, nasmejane ljude vedrog duha. Trčim za lepotom, pesmom i veseljem. Znam da život nije med i mleko, bilo je i u mom životu gorčine, ali baš zato treba učiniti sve da nam bude vedrije i veselije.

Kako uspostavljate ravnotežu između različitih poslova kojima se bavite?

Era Ojdanić: Sve što radim dopunjuje se. Ne može čovek da se osloni samo na jedno. Ako omane jedno, ono drugo ga podupire. Da nije bilo estrade mnogih mojih poslova ne bi bilo. Možda ne bih imao motel, super market, preduzeće... A opet da nije bilo motela i radnje, pitanje je da li bi moja pevačka karijera i dalje trajala. Sve se to međusobno potpomaže.

Imate li neki čarobni recept za uspeh?

Era Ojdanić: Sve što sam vam rekao deo je tog recepta. Žene sam učio da osvajam decenijama. Savladao sam hiljadu i jedan način kako da šarmiram onu koja mi se sviđa. Tako je i sa drugim stvarima. Kažu ljudi da sve što taknem, pretvorim u zlato. Nije baš tako bukvalno, ali je tu negde... Možda je najvažniji sastojak tog recepta da čovek sagleda gde je, da se okrene poslu i da neumorno radi, bez obzira na to čime se bavi. Možda ljudi misle da sam hvalisav, ali za ovakve, poput mene, nema zime. Narodski sam čovek, nikad nisam dizao nos do neba. Ako sutra za pevače ne bude hleba, za mene je lako. Ja svašta umem – da vozim traktor, sadim luk, vadim krompir, kuvam... ja nikad nisam bežao od rintanja!