Slatkiši su velika slabost pevačice Stoje. Kako pomisli na nešto slatko, tako joj voda krene na usta. Svesna je da je to pogubno po njen stas, sve čini da slatkiše izbegne, ali... “Obožavam kolače. Klonim ih se, trudim se da nikada ne budem u njihovoj blizini, ali postoje specijalne prilike kada navalim pa ne znam koliko je dosta”, kaže ona. Jedna od tih specijalnih prilika je njen rođendan – 3. juna, iako već nekoliko godina ne slavi rođendan, jer smatra da to treba raditi do 18. tgodine. A posle... Koja vajda brojati godine? Pre tri godine, baš 3. juna, Stoja se zatekla u Švajcarskoj. Imala je zakazanu tezgu i nije joj padalo na pamet da unosan posao odbije zbog rođendana. Ne odbija ga ni zbog bolesti, a kamoli zbog nečeg drugog. Publika je, u lokalu u kome je pevala, dočekala dobro, a Stoji je malo trebalo da žestoko podgreje atmosferu. Iznenada, tačno u ponoć, pritrčao joj je jedan obožavalac. Držao je predivnu, lepo ukrašenu, raskošnu tortu. “Čuo čovek da mi je rođendan, pa veli, ajde da me obraduje. A znate kako je tamo – po celu noć rade benzinske pumpe, a na njima nema čega nema. Od igle do lokomotive, pa i rođendanskih torti! Tako je dotični otrčao do pumpe i kupio mi tortu!” Stoja je bila odševljena, jer lepšti poklon nije mogla da poželi! Pošto je bila usred pesme, zahvalila se i nastavila da peva. Jedva je čekala da završi blok, pa da navali na tortu. Dok je pevala, nije skidala pogled sa torte. Gutala je očima i zamišljala kako joj se topi u ustima. Štrecnula se kada je videla da je seckaju na parčiće. Samo što nije pritrčala i stala u odbranu svog poklona. Priznaje da je jedva izdržala da ne baci mikrofon... “Majko moja, dok sam se okrenula, od nje nije bilo ni traga! Kad tad nisam crkla od muke, nikad neću! Dok sam pevala, društvo je sve smazalo u slast. Meni su ostale samo mrvice...