Miroljub Brzaković zvani Brzi jedan je od najvećih romantičara na estradi. Uživa da mašta, sanjari i svoja osećanja pretače u pesme. Nedavno se pojavio njegov 12. album pod nazivom “Ovo malo grešne duše”. Pesme su ljubavne i pomalo setne, obojene nadanjim i čežnjom. Ovih prolećnih dana Brzi promoviše poslednji album i priznaje da su mu žene najveća inspiracija. Priželjkuje da se u njegovom životu konačno pojavi ona prava, princeza koju godinama čeka.

Brzi: Nepopravljivi sam romantičar i neizlečivi sanjar. Godinama sam pokušavao da se od toga izlečim, ali ne vredi. U dubini duše verujem da će se princeza pojaviti. Ko zna koliko puta sam poverovao da sam je našao. Možda je nekad i bila blizu mene, ali nisam umeo da je prepoznam... Posle svega što mi se u životu dešavalo sa ženama, valjda sam nešto naučio. Čini mi se da su mi se otvorile oči poslednjih godinu-dve. Moj najveći problem je bio što sam idealizovao žene. Gajio sam iluzije, sajao, maštao... Kako bi mi neka žena prilazila bliže, tako su se moje iluzije razbijale...

Kakva je princeza koju zamišljate?

Brzi: Nežna kao pahuljica, u beloj, raskošnoj, romantičnoj haljini. Šarmantna je kao Michelle Pfeiffer, seksipilna kao Sharon Stone, nezavisna, ispunjena poslom koji radi sa ljubavlju. Trebalo bi da ima stan ili dovoljno novca da plaća iznajmljeni. Ne bih podneo da me špijunira, niti da mi pravi ljubomorne scene. Kad bih našao takvu, istog trenutka bih je odveo pred oltar i ne bih je puštao do kraja života!

Šta vas je najčešće privlačilo kod žena?

Brzi: Ne znam kako bih to definisao. Obično je bio presudan prvi utisak. Amorova strela je umela da me pogađa u prolazu. Nedavno sam sa jednim drugom bio na sajmu da bih mu pravio društvo. Neočekivano, naleteo sam na devojku koja me je svojim osmehom i ljupkošću oborila s nogu. Sutradan sam na isto mesto otišao ponovo, samo zbog nje. Bio sam šokiran! Nije bila ni nalik onome u šta sam se prethodnog dana zaljubio! To nije bilo to. Kao i mnoge druge, za tili čas sam je skinuo sa dnevnog reda! Jedina žena sa kojom nije išlo baš tako lako, bila je moja Dankinja, za koju već znaju i ovdašnji vrapci. Naša emotivna veza je trajala 15-ak godina. U svom tom vremenu, nas dvoje smo se negde pogubili...

Verujete li da se prava ljubav dešava samo jednom u životu?

Brzi: Verujem! Presrećan sam što sam je doživeo. Posle nje, sve se svodi na ponavljanje, sve je već viđeno, nema iznenađenja. Još kao klinac, znao sam šta hoću. Želeo sam jednu ženu, onu pravu za ceo život! Više od svega na svetu sam želeo da moje prvo ljubavno iskustvo bude ispunjeno obostranom ljubavlju i iskrenošću. Tako sam mislio kao klinac, tako mislim i sada, kao čovek u zrelim godinama. Pošto od toga nije bilo ništa, morao sam da radim neke druge stvari. Ponekad sam sa devojkom bio samo da bi se nešto dešavalo, ponekad da bih sebe testirao kao muškarca. Nije to u mojoj prirodi, ali eto...

Jeste li nekad pisali “recke”?

Brzi: Nikad nisam pisao “recke” i nikada se nisam hvalio svojim ljubavnim uspesima. Nedavno me je jedan prijatelj provocirao pitanjima tipa “ Je li, radiš li nešto?” Nekoliko puta sam otrpeo njegovo bockanje, a kada mi je prekipelo, rekao sam mu: “Prijatelju moj, sa ženama sa kojima sam ja bio, ti nikad nećeš biti! A sa takvima sa kojima ti “radiš”, ne bih pristao da budem ni u ludilu!

Kakve žene ne podnosite?

Brzi: Užasavam se neurednih žena, grozim se suvišnih kilograma. Ne podnosim ni koristoljubive žene. Jednom sam bio sa takvom. Čim sam “pročitao” kakva je, pukao mi je film. Kada smo počeli zajedno da idemo u supermarkete, shvatio sam da treba da budem samo dobavljač hrane. A bio sam se zatreskao, sačuvaj Bože! Nekoliko puta sam džentlmenski izvadio novčanik, shvatajući da mi se loše piše. Kada sam prestao da to činim, priča je bila gotova. Na sreću, Bog me je zaštito od od pogrešnih koraka!

Da li biste ženi oprostili preljubu?

Brzi: Nikada! Ni ja nikada ne bih prevario ženu. Ne razumem one koji preko hleba traže pogaču. Sve češće srećem žene koje čine užasne stvari. Ne mogu da ne reagujem kada gledam ono sa čime se ne slažem. Jedan od mojih najboljih drugara se zabavlja sa udatom ženom. On je slobodan, a ona ima dvoje dece i muža. Zatreskao se da nema dalje i guta sve priče koje mu servira. Ona tvrdi da već dugo sa mužem nema ništa, a ne pada joj na pamet da se razvede, jer je njen muž dobro situiran. Moj prijatelj traži od mene da dotičnu poštujem! Čudo jedno kako mi muškarci umemo da budemo naivni. Malo je falilo da sa drugom prekinem prijateljstvo. Rekao sam mu da ću je poštovati kada se razvede od muža. Užasavam se dvoličnosti, licemerja, laži... Vidim kako funkcionišu mnogi brakovi – sve se u njima svodi na to ko će koga da prevari, iskoristi, obmane... Kad to vidim, poželim da kažem da se nikada neću oženiti! A voleo bih da ipak sretnem princezu...