Ivan Gavrilović poslednjih mesec dana promoviše pesme sa novog albuma. Radi punom parom i to mu prija. Dok uživa sa sinovima i “pika” fudbal, smišlja načine kako da ugodi publici. Uskoro kreće na veliku humanitarnu turneju “U susret deci” . Nada se da će do tada završiti snimanje spota za pesmu “Laži me nežno”.

Ivan Gavrilović: Spot će biti nešto do sada neviđeno! Interesantno, intrigantno, iznenađujuće... Radnja se dešava u 17. veku, u doba Drakule. Glumim tipa koji je ludo zaljubljen u devojku koja me do besvesti vuče za nos. Običan je lažov, ali ja je ludo volim! Ne mogu više da vam kažem da mi neko ne bi ukrao ideju.

Da li je ideja za priču u spotu autobiografska?

Ivan Gavrilović: Imao sam ja takvih skotova... Uvek sam imao sreće sa ženama, ali bilo je i takvih. Daleko bilo! Neću da ih se sećam! Zaljubim se, pa ne znam gde sam, a ona...

Jeste li se često zaljubljivali?

Ivan Gavrilović: Jedno vreme... Lude stvari su mi se dešavale. Kako vidim zgodnu žensku, ja se zaljubim. Ma, zaljubljivao sam se svakog drugog-trećeg dana. Kratko su trajale te euforije, ali su se smenjivale neverovatnom brzinom. Shavatio sam da je to mač sa dve oštrice. Malo je falilo da zbog toga nekoliko puta ostanem bez glave na ramenima... Zato sam morao da se prizovem pameti...

Je li to bilo u vreme kad vam je slava udarila u glavu?

Ivan Gavrilović: Jeste... Bio sam načisto poludeo. Gotovo preko noći, postao sam mega popularan. Devojke su me jurile kao lude! Šta sam mogao? Od anonimnog, prosečnog momka, pretvorio sam se u strašnog frajera. Čudo šta slava može! Odjednom sam mogao da odvojim ribu od metar i osamdeset o kojoj sam do tada samo mogao da sanjam. Ko bi tome odoleo? Na moje koncerte je dolazilo po nekoliko stotina devojaka. Bar 50 njih su izgledale tako da bi svakog muškarca osvojile. Ushićivalo me je saznanje da mogu da imam koju hoću.! Nije to zloupotreba popularnosti, nego... Kako čovek da odoli?

U to vreme ste dobijali stotine pisama. Čega je sve bilo u njima?

Ivan Gavrilović: Devojke su mi pisale i slale svašta. Pored ostalog, slale su mi i svoj donji veš! Čuvao sam to kao suvenire. Za razliku od žena, muškarci me nisu voleli. Doduše, bilo je i onih koji su umeli da mi kažu: “Bravo, care!”Uvek sam sve žene želeo samo za sebe. Ali, kada sam ukapirao da ne mogu sve da postignem, počeo sam da u pomoć prizivam drugare. “Hajde sa mnom, da i ti, jadan, upecaš nešto!” Postao sam velikodušan. Pravili smo ekipe za “za pecanje”! Uz mene, posrećilo se i mojim drugarima.

Sećate li se nekog “bisera”?

Ivan Gavrilović: Svašta se dešavalo. Sećam se, jednom sam priveo žensku. Situacija je bila takva da smo “posao odradili” u autu. Parkirao sam se negde na Novom Beogradu. Sve u svemu, ja sam zaspao! Kad sam se probudio, negde oko šest ujutro, nisam znao za sebe. Oko mene je sve vrvelo od ljudi. Kada sam se opasuljio, shvatio sam da stojim na sred autobuske stanice! Od ženske nije bilo ni traga, a ja sam zbrisao kao lud!

Da li su vas žene shvatale ozbiljno?

Ivan Gavrilović: Na sreću, nisu. Nikada nisam davao prazna obećanja niti nekoj ulivao lažne nade. Doduše, svaki put kada bih neku hteo da smuvam, obećavao sam svašta – brak, kule i gradove. Rekoh, srećom da me nisu shvatale ozbiljno već su se tome smejale...

Kakve žene ste izbegavali?

Ivan Gavrilović: Glupe! Ne mogu da podnesem glupe žene. Irtiraju me! Ne podnosim ni ljubomorne tračare. Ženi nikad ne bih oprostio prevaru. Muškarac vara zato što je blentav, budala, iz gluposti... Nikad u tome nema emocija. A žena vara planski, iz čiste pakosti.

Šta vam bi da se oženite i smirite?

Ivan Gavrilović: Kada je u moj život ušla Marina, moja supruga, sve se promenilo. Osvojila me je svojom emotivnošću i iskrenošću. Načisto me je sredila. Uz nju sam piće, zezanje i švalerisanje sveo na minimum. Da je nisam sreo, ko zna šta bi sa mnom bilo. Ne kaže se džabe da je žena napravila čoveka.

Pa ipak, omakne vam se po koji skandal...

Ivan Gavrilović: Šta mogu... Marina me svaki put zadivi. Poslednji skandal sa mnom je podnela stoički. Bilo je frke nekoliko dana, ali se sve sredilo. Ona mene kupuje svakog dana. Zna da u duši nisam đubre, da su mi deca i ona iznad svega. Ume da oprosti. Iskušenja su na svakom koraku, ali porodica je za mene svetinja.

Da li vas je nekad “častila” šamarom?

Ivan Gavrilović: Morala je... Omaklo joj se. Jednom mi je tresnula žestoku šamarčinu, baš za pamćenje. Razumem je, pre toga sam ja isto uradio njoj... Bilo je to u periodu bračnih “dečjih bolesti”. BIlo, ne ponovilo se. Hvala Bogu, prevazišli smo to. Ne bih podneo da mi Marina okrene leđa... Znam, slabić sam, mamin sin... I Marina to zna...

Jeste li nekada bili sa nekom koleginicom?

Ivan Gavrilović: Samo jednom sam bio sa pevačicom. Nijedna me nije zanimala mada sam osećao da kod mnogih imaju prođu. Ne znam zašto nisam ništa preduzeo. Možda sam se plašio.