Najnoviji album pevača iz Crne Gore, Miće Vujovića zove se “Šizofrenija”. Iako to nije neko lepo stanje, Mićo toplo preporučuje šizofreniju, ali samo u pesmama. Uz naslovnu pesmu, trenutno se sluša i pesma “Ništa mi nije ostalo”. Mićo veći deo vremena provodi u Budvi i živi na relaciji Beograd-Budva. Nedavno je boravio u Beogradu, pa smo iskoristili priliku da s njim razgovaramo i da ga, pre svega, pitamo zašto se album “Šizofrenija”.

Mićo Vujović: To nije lepo stanje, ali kako je čitava naša estrada šizofrenična, tako je taj naslov sasvim adekvatan. Taj šizofreni momenat estrade uključio sam u jednu ljubavnu pesmu. To stanje šizofrenije često obuzima ljude koji su u ljubavi. S obzirom na to da je ta pesma slušana, ispostavilo se da je to dobra kombinacija.

Kažeš da je to ljubavna pesma. Kakve su ostale?

Mićo Vujović: Glavna tema je ljubav! Sve se vrti oko ljubavi i tu nema nekih drugih tema. Bez veze mi je da pevam o ratu i miru, i o nekim drugim stvarima. Mnogo puta se pokazalo da je ljubav najšira i najzahvalnija tema za pevanje. Ljubav je večna tema, i koliko da se o njoj peva i piše, nikada se ne može doći do kraja.

Koliko ti je naporno da putuješ od Budve do Beograda?

Mićo Vujović: Za nas primorce je tipično da se vrlo teško odvajamo od mora. Vidimo sada da naš novi predsednik Svetozar Marović ima taj problem i svaki dan putuje od Podgorice do Beograda. Ja ne mogu bez mora. Moram ujutru da se probudim i da vidim onu veliku plavu vodu ispred sebe. To beskonačno plavetnilo mi daje inspiraciju i neku pozitivnu energiju. More mi daje pokretački nagon, a Budvu najviše volim u jesen, kada gužva malo splasne, a u vazduhu ostane neka atmosfera gužve iako su turisti otišli. Jesen je najbolje vreme za pisanje pesama.

Da li za tebe važi onaj, kako mnogi kažu, večni spoj mora i vina?

Mićo Vujović: Veruj mi da je to tačno i ta kombinacija je svakako moja. Uz sve to ide dobra riba i plodovi mora. Ta kombinacija ima nekog posebnog šmeka i malo koji čovek može da odoli toj kombinaciji. To je jedan od razloga što se ne odlučujem da se preselim za Beograd. Jeste da mi je ovako mnogo teže što putujem, ali već sam rekao da teško podnosim jutra bez mora.

Gde inače pišeš svoje pesme. Da li su ti potrebni neki posebni uslovi da bi napisao pesmu?

Mićo Vujović: Nema pravila, pesma može da se rodi bilo gde, ali ako bih morao da biram, volim da sam uz more dok pišem pesme. U razgovoru s ljudima, u putovanjima, u svakodnevnom životu skupljam materijale za pesme. Stalno nosim diktafon sa sobom da bih u svakom trenutku bio spreman da pribeležim neki stih. Tako se rađaju ideje, a finalni deo se radi u mom studiju u Budvi.

Prošle godine si bio na festivalu u Herceg Novom i bio si poslednji. Da li si se razočarao i da li ćeš ove godine ići na neki festival?

Mićo Vujović: Ne, definitivno više neću ići na festivale. Ne zbog prošlogodišnjeg plasmana. Ja sam pobeđivao na festivalima, često bio u finalima i dosta mi je više festivala. Mislim da sam festivale prevazišao i da su mi nepotrebni u daljoj karijeri.

Kako pevaš o ljubavi, reci šta prvo primetiš na ženama. Šta te prvo zaintrigira?

Mićo Vujović: Mora da zrači na neki način. Primetim stas, kompletno držanje i stav. Ne mora da bude mis Univerzuma, ali mora da ima neku svoju foru, svoj lični pečat. Bitna mi je inteligencija kod devojke. Džabe joj je ako je lepa i prazna. Ako je lepa i prazna, dosadna je i ne može da zrači.

Da li su u Srbiji i Crnoj Gori žene slabiji pol?

Mićo Vujović: Jesu definitivno. Žene na ovim prostorima imaju dosta kompleksa i to svakako nije dobro. Imao sam prilike da, zahvaljujući poslu, dosta putujem. Video sam kako izgledaju i kako se ponašaju žene u raznim krajevima sveta. Moram da kažem da su naše žene dosta iskompleksirane, iako one misle da nisu. Mislim da našim ženama fali jedno 50 godina rada na sebi i na svojoj svesti, da bi došle na nivo žena u zapadnoj Evropi. Mnogi će mi zameriti na ovim rečima, ali je prosto tako.

Kad doživiš neki ljubavni krah, kako se vadiš iz bedaka?

Mićo Vujović: Ja sam Ovan u horoskopu, znači plahovit. Nekada se povučem u sebe i u svoju sobu, a nekada izlazim među ljude i tako gledam da prebolim. Ipak, ćešće se odlučujem za varijantu izlaska, jer je jako pogubno da čovek u takvim trenucima ostane sam sa sobom i sa svojim mislima. Jedino što je dobro u ljubavnom krahu je što iz svega toga nastanu dobre pesme.

Utisak je da su se iz Crne Gore u Srbiju probili samo pevači. Šta je sa pevačicama?

Mićo Vujović: Ima dobrih pevačica, a zaista je činjenica da su samo pevači napravili neki uspeh. Opet se vraćamo na pitanje kompleksa žena i slabijeg pola. Žene u Crnoj Gori nisu mnogo emancipovane i nisu dovoljno prihvaćene u društvu, da bi bile umetnice. Da ne budem vulgaran, na mnoge žene društvo gleda kao na belo roblje. Ako vidiš da je pavačica, odmah misliš na koje načine je postala pevačica i tu se ispredaju razne priče. Zato su pevačice iz Crne Gore opreznije, ali ja poznajem dosta kvalitetnih pevačica. Evo, nedavno je Ema snimila album za City records i to je svakako neki pozitivan pomak i signal za ostale pevačice.