Još uvek nema mnogo filmova u kojima se tretira jedan od gorućih problema u zemljama bivšeg istočnog bloka, dakle tema koje govore o zloupotrebi mladih devojaka koje, u potrazi za nekim boljim životom, postaju žrtve trgovine belim robljem i svojina nemilosrdnih makroa. Film “Ljilja zauvek” bavi se ovom nimalo veselom, ali istinitom temom, a glavna junakinja je 16-godišnja Ruskinja Lilja živi u siromašnom predgrađu negde u bivšem Sovjetskom savezu. Njena majka je nedavno otišla u Ameriku sa novim mužem, ostavivši je samu uz obećanje da će se po nju vratiti. Ni pisma, ni novac, međutim, ne stižu, te postaje jasno da ju je majka napustila. Ljilja je primorana da se preseli u drugi stan, bolje reći pravu rupu bez grejanja i struje. Povređena je i bez novca, a njeno stanje postaje beznadežno. Jedini prijatelj koga ima je 11-ogodišnji dečak Volođa, sa kojim se svakodnevno smuca po ulicama. Zajedno duvaju lepak i marihuanu i maštaju o tome kako bi bilo da je život bar malo lakši. Međutim, Ljilja u diskoteci upoznaje Andreja s kojim počinje da se zabavlja. U njemu vidi nekoga ko će joj pomoći da se izvuče iz bede i započne novi život. Andrej joj predlaže da sa njim ode u Švedsku gde bi joj našao posao. Volođa je ljubomoran i pomalo sumnjičav, ali Lilja ipak odlazi. Stvari kreću potpuno drugim tokom a Ljilja je primorana da se bavi prostitucijom...

Lukas Moodysson – nova nada švedskog filma

“Lilja zauvek” je treći film reditelja Lukasa Moodyssona, rođenog 1969. godine u Švedskoj. Sa 17 godina objavio je prvu zbirku poezije, a potom i nekoliko romana. Diplomirao je na Dramatiska Institutu gde je, tokom školovanja, snimio više kratkih filmova. Godine 1998. snimio je prvi igrani film “Fucking Amal” poznatiji kao “Show Me Love”. Film je prošao odlično i kod publike i kritike, a Moodyssona je proglašen novom velikom nadom švedskog filma. Hvalio ga je čak i proslavljeni Ingmar Bergman. Film je bio prikazan i nagrađivan na mnogim festivalima, a bio je nominovan i za najbolji evropski film. Sledeći film koji je Moodysson snimio bio je “Together” (Zajedno), koji je postao još veći hit. Premijerno je prikazan na festivalu u Veneciji 2000. i postigao je veliki uspeh na bioskopskim blagajnama širom sveta. Ovim filmom Lukas Moodysson afirmisao se u svetu filmskog stvaralaštva, kako komercijalno, tako i umetnički. Godine 2001. bio je producent filma “The New Country”. Osim režije, Lukas Moodysson potpisao je i scenario filma “Ljilja zauvek” koji je sniman devet nedelja (počev od oktorba 2001.) u Paldiskom i Talinu u Estoniji. Neke scene snimane su i u Trolhatanu u Švedskoj. U filmu se, pored ruskog, govore švedski i nemački jezik.

Najmlađa generacija ruskih glumaca

Mlada glumica Oksana Akinshina rođena je 1987. u Sankt Petersburgu i kada ne glumi, pohađa 10. razred osnovne škole. Iako je veoma mlada, uloga u filmu “Ljilja zauvek” nije njeno prvo glumačko ostvarenje, jer je mlada Oksana već igrala u filmu “Sestre”, koji je postigao veliki uspeh u ruskim bioskopima 2001. Iste godine pojavila se i u filmu “In Movement” i TV seriji “Happy New Year”. Sudeći po ovako plodnom početku u svetu filma, pred njom je još mnogo dobrih uloga. Artiom Bogucharskij rođen je u Moskvi 1989. godine. Ide u muzičku školu i pored toga što peva u horu, svira i veliki broj različitih instrumenata, kao što su klarinet i klavir. Protekle dve godine studirao je na Ruskoj pozorišnoj akademiji. Ovo je njegov prvi film, ali mu je on otvorio mnoga vrata. Pored Oksane i Artioma, u filmu su ostvarili zapažene uloge i Elina Benenson, Lilia Sinkarjova, Pavel Ponomaryov, Tomas Neumann, Tonu Kark i mnogi drugi.