Nekada je pevao “Zašto praviš slona od mene”. Posle svih dešavanja koja su zahvatila Balkan, Dino Dvornik je i dalje ostao veran muzici. U politiku se nije mnogo mešao, niti ga je zanimala, i nije se odricao prijatelja ma s koje strane sveta bili. Dino je među prvima, ako ne i prvi pevač koji je “skupio hrabrost” da dođe u Beograd još pre nekoliko godina. Nedavno je bio u Beogradu, pa smo iskoristili priliku da evociramo uspomene, ali i da saznamo nešto novo.

Pričao si da mlađi naraštaji ne znaju za tebe. Kako je to moguće?

Dino Dvornik: Pa ne znaju me oni koji koji su početkom 90-ih imali 10 i više godina, a znaju oni oni koji su tada imali 17 i više godina. Znači, treba da napravim neko reizdanje s najboljim pjesmama i da obnovim publiku. Mi muzičari smo danas kao trgovci, treba misliti na sve te propratne stvari da bi radio posao.

U Srbiji i Crnoj Gori narodnjaci poprilično haraju. Kakva je situacija u Hrvatskoj?

Dino Dvornik: Ne treba mnogo razmišljati o tome i opterećivati se. Ljudi vole različite vrste muzike, pa tako i narodnjake. Neka je vole i neka uživaju ako su sretni uz nju. Ja volim da se otkačim ponekad na narodnu muziku, pogotovu ako je dobra ekipa i ako se dobro popije i pojede. Meni lično je bolja narodna muzika nego bilo koji jazz ili fanky. Sve zavisi od atmosfere. Drago mi je da ljudi vole muziku, ma koje vrste. I u Hrvatskoj se slušaju narodnjaci i to mi je normalno.

Često se priča o nameštenim festivalima. Kakvo je tvoje iskustvo?

Dino Dvornik: Mislim da stvarno treba žaliti ljude koji namještaju festivale. Nije mi jasno kako se gledaju u ogledalu, kad znaju da su kupili pobjedu. Stvarno nemam riječi za to, a znam da se to dešava i kod vas i kod nas.

Ti si među prvima došao u Srbiju da vidiš svoje prijatelje koje si imao i pre svih ratova...

Dino Dvornik: Jednostavno, ja sam u Beogradu bio i kada su bile barikade, i kada je bilo i ovo i ono! Mislim da normalan i pametan čovek neće podilaziti stvarima kakve su netrpeljivost prema nekom narodu i slično. U trenucima kada su se ljudi ubijali bio sam najnesretniji, kao i svaki normalan čovjek. Nikada sebi nisam dozvoljavao da me mržnja zaslepi i da ne vidim dalje do nosa. Meni ništa ne znače politi;ari, ve' ljudi koje volim i koji mene vole. Da li su Hrvati, Srbi, Crnci, ne zanima me. Najviše prijatelja imam iz srednjeg sloja ljudi i srećan sam zbog toga.

Koliko se muzika sa ovih prostora sluša u Hrvatskoj?

Dino Dvornik: Čuj, kod nas su ljudi još osjetljivi. Čim čuju “bre” oni se štrecnu, kao da si ih iglom ubo! Meni je to žalosno razmišljanje i ja to ne mogu shvatiti. Međutim, čini mi se da ti ljudi koje ja ne mogu shvatiti, oni mene mogu shvatiti. Ja nikada nisam bio protiv toga da se u Hrvatskoj sluša srpska muzika. To nije moj film. Obožavam kada mogu pjevati ljudima koji me razumiju i koji mogu shvatiti ono što osjećam dok pevam. Normalno je da će to razumjeti oni ljudi koji pričaju kao ja, a ne Englezi.

Šta je novo u tvojoj muzičkoj priči?

Dino Dvornik: Trenutno snimam jedan singl za Som Records iz Londona. To je neki fanky, house, punk ritam, gde nema puno pevanja, već samo ritmovi.

Vidimo te u odelu i izgledaš kao Italijan. Da li je to neka promena imidža?

Dino Dvornik: Mislim da sam drugi, treći put u odelu. Ovo je Bossovo odelo, ali ga ipak jedva čekam skinuti. Ne volim odela jer me stežu oko vrata. Nosim ga kada su neke posebne prilike, i nije nikakva promena imidža u pitanju. Nećete imati prilike često da me vidite ovoko skockanog.

Kada ćeš svirati u Srbiji? Ima li nekih najava?

Dino Dvornik: Voleo bih reći ljudima koji ovo čitaju da imam jako kvalitetne muzičare u bendu, i da možemo napraviti jako dobru zabavu, bez nekog filozofiranja. Nadam se da ćemo uskoro imati prilike da se pokažemo na nekom koncertu u Beogradu. Ima nekih pregovora, ali još nema konkretnog datuma da mogu reći da ćemo tad i tad doći. Jedino je sigurno da ćemo se odazvati na poziv.

Da li bi svojoj ćerki preporučio da se bavi muzikom?

Dino Dvornik: Muzika je u redu, dobra stvar. Koliko god da ljudi koji se bave muzikom govore “Težak je život”, muzičari imaju dušu i u muzici nikada nema kraja i ograničenja. Ima milion kombinacija i ako imaš talenta za muziku možeš naći sebe. Trebaš težiti da uvek ideš dalje i nikada sebi ne smiješ reći da si odličan ako želiš da napreduješ. Svojoj kćeri Eli, koja ima 12 godina ne govorim puno. Ona sama već sada zna šta želi. Voli muziku i pleše ko blesava. Kada sam bio u njenim godinama tukao sam se i borio dok nisam dobio po tamburi, ali nisam prestao da se borim. Kakav god pošten izbor da napravi u životu ja ću je podržati.