Svako ko je proveo izvesno vreme u našoj zemlji, morao je, hteo to ili ne da čuje za Janu. Ova činjenica je posebno interesantna ako se uzme u obzir da je to isključivo zahvaljujuči njenoj pesmi, jer za ovu mladu i jako uspešnu pevačicu važi priča da izbegava pojavljivanje u medijima. Njeno ime se povremeno provuče kroz štampu, ali te priče su uglavnom kratkog daha i nikada do sad nisu imale većeg odjeka u javnosti niti neki poseban uticaj na njenu karijeru. O tome zašto je malo ima u štampi i da li zaista izbegava novinare ona kaže:

Jana: Ja već dugo ne živim ovde i kada dođem uvek sam u gužvi, tako da nemam ni dovoljno vremena da ga posvetim novinarima. Sa druge strane, donekle i izbegavam pojedine novinare jer su u stanju da napišu svašta, a to meni nije potrebno jer gradim karijeru bez skandala.

Ali su tračevi ipak uspeli da dođu do tebe. Nedavno je objavljeno da si u društvu supruga Ivana razgovarala sa bivšim dečkom na tečnom albanskom jeziku da te on ne bi razumeo...

Jana: Najobičnije gluposti! Niti sam razgovarala sa bivšim dečkom u prisustvu Ivana, niti koristim albanski u razgovoru bilo koje vrste. To je nekome bilo interesantno da izmisli, a taj niti me poznaje lično niti je bio tamo. Eto, zbog toga ja i pazim sa kim pričam.

A da li stvarno znaš da govoriš albanski tečno?

Jana: Ja sam odrasla na Kosovu i 12 godina sam pored srpskog učila i albanski. Ali, već polako zaboravljam jer su mi se već izmešali albanski, srpski i nemački, a albanski nemam priliku ni da govorim. Tek sam nedavno kada sam gostovala na Kosovu imala prilike da ponovo čujem taj jezik. Kada smo prešli granicu uključila sam radio i čula njihove pesme. Naježila sam se jer je to muzika uz koju sam porasla. Nakon nekoliko dana uspela sam da se podsetim jezika, jer dole i Srbi govore albanski.

Koliko znam ti si na Kosovu održala nekoliko sjajnih koncerata. Da li si imala prilike da posetiš rođake koji su još uvek dole?

Jana: Neki nisu bili baš najbolji zbog loše organizacije. Kod njih se još uvek osećaju posledice rata. Ali bilo je i koncerata na kojima je bilo više ljudi ispred nego unutra. Moji roditelji su izbegli i četiri godine su u Nišu, ali imam puno stričeva, tetki, koji su još uvek tamo ali ovaj put nisam stigla da ih obiđem i zato ću sledeći put sigurno ići da ih posetim.

O tebi kruži priča, čak i među kolegama, da si jako rezervisana i da izbegavaš da se sa njima družiš. Da li je to istina, i ako jeste zašto to radiš?

Jana: Ja mislim da sam jako jednostavna i komunikativna osoba. Ali, tačno je da nemam mnogo prijatelja, posebno ne na estradi. Tu je teško naći prijatelja jer među mojim kolegama vlada velika ljubomora i tračari se više nego po medijima. Velika je ljubomora, jer se sve prašta sem uspeha i ako si popularan, kolege te ne vole. Bila sam par puta u društvu kada je neka koleginica ustala od stola i istog trenutka su ostale počele da je ogovaraju. Tada sam shvatila da se to isto radi i kada sam ja u pitanju. I zato mi je mnogo lakše da izbegavam druženje sa kolegama, srećna sam što živim daleko odavde i što su moje prijateljice izvan tog sveta. Mi smo par puta imali probleme zato što smo bili iskreni i rekli istinu o nekome, a onda su to ostali zloupotrebili.

A sa druge strane svi pričaju kako su dobri i vole kolege.

Jana: Evo, ja ću biti iskrena. Kada sam se pojavila svi su bili oduševljeni i govorili mi kako sam dobra, skromna, fina i kako lepo pevam jer su mislili da ću snimiti jedan album i pasti u zaborav. Tako sam im služila za tapšanje po ramenu. Onda kada sam snimila treći album prestala su tapšanja, a sada mi već niko ne govori ni da dobro pevam. Sada sam već konkurencija i više nisam ni mala ni naivna, tako da mi njihovi komplimenti ni ne trebaju.

Da li je u vezi sa tom ljubomorom tvojih kolega i priča da je tebi lako jer si se bogato udala?

Jana: Naravno da mi je lako. Odlično mi je jer ne moram da pevam da bih živela, ali u odnosu na moje koleginice ja najviše radim. Meni od prvog dana braka nije bilo potrebno da radim, ali sam svakako imala i imam puno posla. Ivan je puno radio i stekao, ali smo puno i potrošili pre nego što sam ja uopšte počela da pevam. Živeli smo galantno i znali smo da za veče potrošimo i po 5.000 maraka. Puno smo putovali, na jednom takvom letovanju na Azurnoj obali, nakon što smo potrošili sve pare što smo poneli rekla sam da je vreme da nešto uštedimo i da ja počnem da radim. I za veoma kratko vreme smo zajedno dovoljno zaradili da kupimo kuću u Minhenu, pored kuće na Dedinju koja pripada njegovom ocu i u kojoj živimo kad smo ovde. Nije bitno na koga se kuća vodi. Sad nam jedino još ostaje da vidimo Australiju jer je to jedini kontinent na kome nismo bili i da, ako Bog da, dobijemo dete. To je jedino što još nemamo.

Ali, pre toga bi trebalo da napravite i svadbu o kojoj već godinama pričate.

Jana: To je takođe u planu, ali ne bih želela da najavljujem da ne bih izbaksuzirala. Mi već godinama najavljujemo tu svadbu, ali se uvek desi nešto što nam se ispreči. Pevala sam na toliko svadbi i želja mi je da i meni neko peva.

Ti si poznata i po pevanju na ciganskim svadbama. Da li je istina da su honorari tamo basnoslovni?

Jana: Istina je i to da su to jako teški nastupi, ali i da su oni divni domaćini. Nikada nisam imala problema sa gostima, ali na tim nastupima imala sam par neprijatnih situacija sa kolegama.

Zašto?

Jana: Dešavalo mi se da pevam na tim svadbama umorna, pošto su one uglavnom u toku nedelje, a ja svaki vikend imam nastupe. I onda se desi da me glas ne služi kako treba što mnogim starijim koleginicama služi za podsmeh. Ili se dešava da krenu sa prozivkama kako mi mladi pevači nemamo pojma, a ja sam spremna ako iko hoće da se sa svima njima odmerim pa da vidimo ko je bolji.

Koliko ja znam, na tim nastupima tražena je Snežana Đurišić. Da li je ona u pitanju ili neko drugi?

Jana: I ona, ali i još puno njih. Neću da im spominjem imena da im ne bih davala reklamu, ali oni dobro znaju ko su. A što se tiče samih svadbi postoji tu još mnogo spornih situacija. Ja sam svojevremeno nastupala sa Ćirom i njegovom ekipom koja je jako poznata po takvim nastupima i tu je bilo spornih situacija. Recimo, kada se sabere honorar, nekima se za troškove daje i po 2.000 maraka, dok drugi dobiju 300. Ili, postoje i ucenjivanja, jer tu svi rade po ekipama, pa onda ako želiš Šabana Šaulića, moraš da zoveš i druge iz njegove ekipe.

A da li ima ucenjivanja od strane gazda lokala po kojima nastupaš?

Jana: Mnoge gazde zamišljaju da su veliki »mafijaši«, pa se u skladu sa tim i ponašaju. Onda, kako popularnost pevača raste, oni počinju da ga svojataju i misle da imaju monopol nad njim. Pre neku noć Ivana je zvao gazda jednog od takvih diskoteka i pretio da će svašta biti ako nastupim u konkurentskoj diskoteci. Ono što je njihov problem je to što ne znaju kome prete i sa kime imaju posla. Ali, mi se na to ne obaziremo i idemo dalje. Posla ima dovoljno, to je ono što je bitno.

Da se malo vratimo na priču o novom albumu na kome postoji i duetska pesma sa Halidom Bešlićem. Kako je došlo do vaše saradnje?

Jana: Pre nekih pet godina moj suprug Ivan je držao lokal u Minhenu, posle završetka našeg posla otišli smo u jednu od tamošnjih diskoteka. U toj diskoteci je te večeri gostovao Halid Bešlić. Kada je on napravio pauzu prišao nam je gazda i zamolio me da otpevam nešto. Ja sam ustala, otpevala par pesama i u diskoteci je nastao lom. Kada sam završila krenuli smo kući i u tom trenutku na binu se ponovo popeo Halid i rekao: »Ja ne znam ko je ova devojka koja je pevala, ali ako jednoga dana bude snimila nešto, siguran sam da će biti velika zvezda«. Ja sam bila presrećna. Međutim, mi smo otišli tada i nismo se uopšte upoznali sa njim. I sad kad sam birala materijal za nov album, želela sam da ponovo snimim neki duet jer sam na prošlom imala duetsku pesmu sa Sašom Matićem koja je bila veliki hit. Tada sam se setila njega, kontaktirali smo ga preko menadžera i on je pristao.

Da li se setio ko si ti?

Jana: Nije se setio odmah. Njegov harmonikaš je znao, ali on ne. Međutim, pre par meseci smo sedeli u jednom kafiću, ja sam mu ispričala o tom događaju i tada se setio ko sam ja.

A da li se Zorica Brunclik setila ko si kada te je pre par nedelja videla na snimanu emisije, pošto je tvoj prošli intervju pričao o braku sa Kemišem?

Jana: Mog Ivana stvarno svi zovu Kemiš, zato što liče. Mislim da ona u prvom trenutku nije ni shvatila da ja ne mislim na njenog muža, ali kada su videli Ivana i Kemiš je sam priznao da stvarno liče. Tada je i ona razumela da ne želim da joj uzmem muža jer svog puno volim, a uostalom, nije njen Kemiš jedini koga tako zovu.