Većina glumaca ne krije da su oduvek maštali o svetlostima pozornice, jer su voleli da ih običan svet prepoznaje, da im se divi i oponaša ih. Međutim, to pravilo ne može se primeniti na glumicu Draganu Mrkić (37), jer je ona veoma tiha, staložena, čak stidljiva i izuzetno pristupačna osoba, koju svaka presija, laktanje i beskrupuloznost u jurišanju za novim rolama užasava. Publika je pamti iz filmova: “Oficir sa ružom”, “Iskušavanje đavola”, “Srpski rulet”...

Šta je na tebe najviše uticalo da se opredeli za glumu?

Dragana Mrkić: Mislim da je to bio film “Jedan dan života”. On i njemu slični, koji su se “vrteli” na repertoarima beogradskih bioskopa, učinili su da se prijavim na Akademiju glume i budem primljena iz prvog poku aja.

Malo je poznato da si bila i nesuđena balerina?

Dragana Mrkić: Da. Još kao tinejdžerka pohađala sam baletsku školu i ozbiljno razmišljala o tom pozivu. Međutim, krenula sam drugim putem i zbog toga se ne kajem. Ponekad pomislim da možda i nisam adekvatna osoba za glumu, jer nema “pravu žicu”, koju svi veliki umetnici poseduju. Međutim, smatram da je to čak i dobro. Volim da u životu neprestano učim i otkrivam razne stvari. Zbog toga me neko vreme i nije bilo na pozorinoj sceni i pred filmskim kamerama. Ispunjava me rad više različitih poslova, kojima se predajem svim svojim bićem.

Misliš li da kod nas postoje filmski klanovi?

Dragana Mrkić: Dosta se priča o filmskim klanovima, o slučajevima da pojedini glumci, reditelji, producenti idu iz ostvarenja u ostvarenje. U tome ne vidim ništa čudno, iako ne pripadam nijednom klanu. Potreban je veliki trud da bi se obezbedila sredstva za snimanje filma, jer to nije nimalo naivan, ni lak posao. Da bi se nešto uradilo kako treba, mora se mnogo uložiti, pa zato i ne treba da čudi što se uvek provlače ista imena. Tim koji pobeđuje ne valja menjati.

Sve je više glumica koje se obnažuju pred kamerama, pa čak i na pozorišnoj sceni. Da li bi ti prihvatila neku rolu koja zahteva nagost?

Dragana Mrkić: Već sam bila u sličnoj situaciji radeći, kao studentkinja četvrte godine, film “Oficir sa ružom”. U jednoj sceni kupanja bilo je potrebno da se pojavim naga. Trudila sam se da posao uradim kako treba i to za mene nije predstavljalo veliki problem. Najvažnije je imati poverenje u ljude sa kojima radiš, a sve ostalo spada u glumačke finese.

Za tebe se uvek govorilo da si manekenski tip...

Dragana Mrkić: Kao klinka sam dobijala ponude nekih pomalo sumnjivih tipova, da se oprobam i u tim vodama. Pošto imam fotogenično lice, “kamera me voli”, možda bih i uspela kao fotomodel, ali to me nikada nije posebno privlačilo.

Ogledala si se i kao pedagog. Šta predaješ?

Dragana Mrkić: Pre tri godine sam mališanima prvog i drugog razreda predavala klasičan balet. Deca su mi pružila neverovatnu energiju i iskrenost, pa mi se čini da sam im manje dala, nego što sam od njih dobila. Sada učim glumu klince i klinceze u “Pan teatru”.

Nakon duže pauze vratila si se i na “daske to život znače” predstavom “Intimno”...

Dragana Mrkić: Jesam. Sa koleginicm Oliverom Viktorović igram u duodrami Leona Kovkea “Intimno”. Tumačim lik mlade žene u surovoj svakidašnjici, gde se žrtva pretvara u zločinca i obratno. Takođe sam završila snimanje prvog ciklusa humorističke serije “Hotel sa sedam zvezdica”. Polako se, ali sigurno vraćam glumi, koja je moja velika ljubav.