Uz Branka Milićevića – Kockicu družile su se i učile odrastanju mnoge generacije, roditelji, njihova deca i deca njihove dece. Najbolji drugar, kome se veruje i od koga se uči život i umetnost druženja, decenijama je prisutan u našim medijama, a najviše je postigao na pozorišnim scenama širom nekadašnje Jugoslavije. Snimio je i dosta filmova, a najupečatljivije role je ostvario u “Užičkoj republici”, “Masmediologiji na Balkanu”, “Balkanskoj perestrojci”... Poslednjih godina nalazi se na čelu Pozorištanceta “Puž”. “Bilo je i pre “Puža” privatnih produkcija za decu, naročito u vreme novogodišnjih praznika, ali ja sam prvi došao na ideju da to ne bude “tezga”, već pozorište”, kaže Branko Milićević.

Uskoro se očekuje premijera u vašem teatru...

Branko Milićević: U pitanju je moj novi komad “Cvrčko i Mravko”. To je omnibus predstava sa tri priče o vrednoći i lenjosti. Prva je sa događaja u Africi, druga na selu, a treća u mravinjaku. Tri glumaca igraju devet likova. To su Dubravka Kovjanić, Marko Stojanović i Igor Đorđević, a režija je poverena Ani Zdravković. Komad je namenjen najmlađima, odnosno deci od tri do sedam godina, i naravno odraslima, jer se kod nas sve predstave rade za decu i za odrasle.

Objavili ste nekoliko CD – a i video izdanja za najmlađe. Planirate li nešto novo na tom polju?

Branko Milićević: Naravno. Do premijere će izaći naša četvrta video kaseta muzičke predstave “Kockica”.

Da li ćete obradovati decu i nekom knjigom priča?

Branko Milićević: Moja prva debela knjiga sa pozorišnim pričama zove se “Pet komada, dečjih komada”. Druga će izaći za godinu dana i najverovatnije će biti naslovljena kao “Sedam komada, dečjih komada”.

Kao mlađi, dosta ste igrali u filmovima, TV dramama i serijama. Zašto vas sada nema i koja je uloga vaša “lična karta”?

Branko Milićević: Suviše sam poznat kao lik “Branko Kockica”. Moglo bi jedino ako neko ubaci u film lik vaspitačice koja se zove Branko. Inače, moja lična karta je trajna, a broj je N 121887.

Čuvate li snimke nekih predstava iz Pozorištanca “Puž”?

Branko Milićević: Sve, ali služe za internu upotrebu, kad neko treba da “uskoči” u predstavu.

Planirate li gostovanja van naše zemlje?

Branko Milićević: Apsolutno. Zanimljivo je da nam je nedavno bila delegacija iz Napulja. Prikazali smo im predstavu “Nevaljala princeza” na italijanskom jeziku.

Neprevaziđeni ste u radu sa decom. Vidite li dostojnu zamenu u nekom od vaših kolega?

Branko Milićević: Ima ih dosta. Najviše sam voleo da gledam Acu poštara, koga je tumačio Mladen Andrejević. Sada je ovaj glumac jedan od zvezdaša Pozorištanca “Puž”.

Poslednjih godina igrate samo u dečjim predstavama. Da li ste rekli “zbogom” teataru za odrasle?

Branko Milićević: Da, odavno. Svi me identifikuju samo sa Brankom Kockicom. Na šta bi to ličilo da , na primer, igram kralja Lira i usred srceparateljnog monologa neko iz sale uzvikne “TATA – TA – TIRA!”