Folk pevač Mile Ignjatović vratio se sa Kopaonika gde je proveo vikend sa prijateljima. Uživao je u čarima zime, odmarao se i skijao. Posle kratkog i slatkog odmora, odlično je raspoložen i oran za rad. Pre tri meseca izašao je njegov šesti album kojim je ozbiljno učvrstio svoje pozicije na estradi. Ima sve razloge da bude srećan i zadovoljan. Kada je pre sedam godina snimio prvenac, Mile je bio pomalo stidljiv, uplašen i nesiguran. Danas je sasvim drugačiji – otvoren, samouveren, razgovorljiv...

Zašto ste na početku karijere krili da ste oženjeni i da imate decu?

Mile Ignjatović: Nije baš da sam krio... Ali, mnogi su mi savetovali da o tome ne pričam. Jednostavno, smatrali su da publiku treba da “golicam” i da nije pametno da u samom početku ispričam sve o sebi... Slušao sam iskusnije i zato sam priče o sebi dozirao. Nisam svoju biografiju šminkao, doterivao, izmišljao, ali eto... Uostalom, niko me nije ni pitao da li sam oženjen! Ljude su više zanimale druge stvari!

Kakav je vaš bračni status sada?

Mile Ignjatović: Oženjen sam, po drugi put. Već devet godina sam u braku sa suprugom Vesnom. Još se nismo venčali, a imamo dvoje dece – osmogodišnjeg Vladu i trogodišnju Viktoriju. Iz prvog braka imam ćerku Draganu. Ona ide u sedmi razred, živi u Kraljevu, sa majkom. Eto, to je moja porodična situacija i ne verujem da će me neko voleti manje ili više zbog toga što sam oženjen i imam decu.

Koji ste se sve poslovima bavili u životu?

Mile Ignjatović: Radio sam svašta i ničega se ne stidim. Moji roditelji su umrli kada sam vrlo mlad. Silom prilika, morao sam rano da sebi krčim puteve. Nisam imao oslonac ili zaleđinu. Tu je bila moja sestra, rodbina, ali drugo je to... Nijednog posla se nisam stideo. Radio sam kao mesar, istovarivao i utovario kamione... Ništa mi nije bilo teško. Umeo sam da sa drugarima istovarim kamion robe, pa da onda odemo u kafanu i potrošimo sve što smo zaradili! Kada sam počeo da pevam po lokalima u okoloni Kraljeva, sve je bilo lakše. Skočio mi je standard, bio sam zadovoljniji, brzo sam postao lokalna zvezda!

A apetiti su vam rasli...

Mile Ignjatović: To je normalno. Počeo sam da priželjkujem nešto više. Ne iz čista mira... Ljudi koji su dolazili da me slušaju govorili su da dobro pevam, da treba da snimim ploču... To me je podsticalo da sanjam i da budem još bolji. Sudbonosno je bilo poznanstvo sa Ljubišom Kovačevićem koji je jedne noći došao u kafanu u kojoj sam pevao. Doplao mu se ono što radim, dao mi je broj svog telefona i eto – stigoh do šestog albuma!

Da li i vi, kao većina vaših kolega, osećate krizu u poslu?

Mile Ignjatović: Pa ne znam šta da kažem... Jeste kriza, narod nema novca, slavlja su se proredila, ne ide se u kafane kao nekad... Ipak, zadovoljan sam. Čim sam došao sa Kopaonika, odjurio sam na tezgu u okolini Požarevca. Pevao sam na jednom ispraćaju u vojsku. Gazda je bez reči isplatio dogovoreni honorar, gosti su bili galantni pa je bilo lakše... Što čovek više zaradi, to više troši i ulaže, a troškovi su zaista ogromni pa treba vešto balansirati. Ipak,sasvim sam zadovoljan. Prihvatam stvari onakvim kakve jesu. Normalno je da želim više, ali ne jurim za tim po svaku cenu.

Umete li sa novcem?

Mile Ignjatović: Ma kakvi! Sve što imam u džepu, mogao bih odmah da potrošim, kao od šale. Uživam u trošenju para, volim da budem galantan i često mi se dešava da budem bez kinte. Kako dođem sa tezge, ja bih u kupovinu. To je zato što sam uvek mogao da zaradim i to uz dobro zezanje. Da sam teže dolazio do para, verovatno bih bio drugačiji. Samo, ne mogu više kao nekad. Postao sam ozbiljniji, odgovorniji. Kako da potrošim sve što sam zaradio kad treba platiti iznajmljeni stan, račune, hranu... Borim se nekako!

Još nemate svoj stan u Beogradu?

Mile Ignjatović: Nažalost, nemam. Moja porodica i ja smo podstanari. Verujem da ću jednog dana imati finansijskih mogućnosti da kupim stan ovde. Da bih stigao do toga, trebaće mi bar još jedno dve dobre ploče i mnogo, mnogo tezgi. Pošto sam ostvario sve o čemui sam sanjao, verujem da ću i to. Velika je stvar što sam bar porodicu doveo u Beograd. Jedno vreme smo bli razdvojeni. Dok sam ja bio u Beogradu, oni su bili u Kraljevu.

Imate li problema sa obožavateljkama?

Mile Ignjatović: Uglavnom nemam. A kad se problem pojavi, onda je baš žestoko. Često mi zvoni telefon, a kad se javi moja supruga, onaj ko je zvao spusti slušalicu. Da li su to moje obožavateljke ili neko drugi ne znam. Uglavnom, u mojoj Vesni proradi crv sumnje pa moram da se pravdam, ni kriv ni dužan. Jedna obožavateljka je priredila strašnu scenu. Pozvala je moju Vesnu i ispričala joj svašta o našoj, navodnoj vezi. Jedva sam živu glavu izvukao iz toga. Čak su se i sastale njih dve! Ispalo je da je greška. Umalo da stradam zbog ženskih spletki...