Jedno od najvećih imena u našoj narodnoj muzici, bivši predsednik Udruženja estradnih umetnika i veliko borac protiv šunda, a za zaštitu tradicionalne muzike, Zoran Kalezić nedavno je (5. februara) održao solistički koncert u Beogradu promovišući svoj novi album “Kotrlja se život” objavljen u izdanju PGP RTS-a. S obzirom na to da ga u toku protekle decenije nije bilo u državnim medijima to je bio njegov veliki comeback.

Zoran Kalezić: Ja sam umetnik koj peva od Lovćena do Beograda i voljen sam svuda gde ljudi slušaju moju muziku. Nijedna partija ne treba da me protežira, jer ja nisam ničiji - pripadam samo ovom narodu i poklonicima kvalitetne muzike. Nikoga nisam tužio, a mogao sam da naplatim od RTS-a što su me, kao svog eskluzivca, skinuli sa programa. Ali, takav novac mi ne treba, jer bi to bilo naplaćivanje svog stava. Na koncertu u Domu sindikata položili smo ispit i Beograd i ja. Ovaj grad je ostao veliki i dokazao je da sam mu još potreban.

Sada stižu pozivi sa svih strana...

Zoran Kalezić: Okupio sam stvarno sjajnu ekipu autora koju sačinjavaju Bata Đević, Nikola Grbić, Kiki Lesendrić iz “Pilota”, Miša Mijatović, Momčilo Zeković, Zoran Vlajić, Dado, uz sjajnu “režiju” vrhunskih aranžera Kornelija Kovača i Dejana Abadića. Posebno mi je drago što je pesma “Nada”, mog velikog prijatelja, nezaboravne legende narodne muzike Tome Zdravkovića postala hit i među klincima i klincezama. To je još jedan dokaz da muzika ne priznaje vreme, godine, međe i bilo kakve barijere.

U stihovima “Život je sestro veliki maestro/ kockar koji vara, kad mu se veruje/ napraviće vešto prosjaka od cara” ponovo očijukate sa hazardnim igrama...

Zoran Kalezić: Sve je to život. Neko voli alkohol, švaleraciju, oružje, manguprianje, neko konzumira opojne droge, a ja volim kocku. Najteže je ostati na estradi normalan. Niko ne može da mi zabrani bar jedan porok. Zar ne?

Koga biste izdvojili od mlađih pevača?

Zoran Kalezić: Izdvojio bih braću Sašu i Dejana Matića, Acka Nezirovića i Maju Stevanović. Treba da brinemo za pevački podmladak... Samo da se prestane sa pozajmljivanjem nota iz inostranstva. Nadam se da će uskoro nestati antipevači i kvazikompozitori koji truju omladinu pozajmljenom, plagijat muzikom. Eto, ovaj trend etno muzike dokaz je da dolazi vreme lepe i kvalitetne muzike. Moramo se vratiti svojim korenima i našoj prebogatoj muzičkoj baštini. Uostalom, baš zbog slabih pesama i muzičkih plagijata ostalo je malo mladih autora i pevača i danas su na sceni “matorci” kao što smo ja, Vesna Zmijanac, Miroslav Ilić, Tozovac, Šaban Šaulić, Snežana Đurišić, Novica Urošević, nešto mlađi Mitar Mirić, Jašar Ahmedovski, Goca Lazarević, Boban Zdravković...

Poznati ste kao neko ko voli društvo i druženje. Stalno ste u pokretu i pored toga što ste imali operaciju kuka?

Zoran Kalezić: Operisao sam kuk, mučio se i mislio da ću biti za staro gvožđe. Međutim, sve sam pretrpeo junački i opet sam onaj stari. Tek sad sam oran za rad, koncerte, nove pesme i druženja sa publikom. Moraće moj neprijatelji još dugo, dugo da me trpe na estardi i u diskografiji.

Gde ste našli snagu da nastavite da i dalje radite?

Zoran Kalezić: Našao sam snagu u sebi. U želji da pevam. Ja imam zašta da radim. Moram da pomognem mojoj deci da stanu na put, jer ona nemaju ni stanove, ni džipove, ni kuće na moru... Prodao sam 15 miliona ploča, u normalnoj zemlji bih imao svoj avion. Nažalost mi ovde živimo u svetu laži, lažne istorije, lažnih heroja... Samo je umetnost prava. E, tu crpim snagu i želju da pobeđujem, da iznova pobeđujem sebe...