Kada se pomene Dajana prva asocijacija je manekenstvo, mada se ona bavi i muzikom. Ostala je upamćena i po tome, što je bila poslednja Miss, sada već ex, ex Jugoslavije 1991. godine. Poslednji album je objavila pre četiri i po godine. Gotovo tri godine je provela u inostranstvu, najviše boraveći u Parizu. Sada se vratila u zemlju i sprema novi album. Zašto je pravila toliko dugu muzičku pauzu, Dajana kaže:

Slavica Tripunović Dajana: Kad neko kaže četiri i po godine, to je zaista dug period. Ali, kada vratim film unazad i setim se šta sam sve prošla za to vreme, shvatim da to nije malo. Meni su te godine proletele kao tren. Te godine su obilovale putovanjima i velikim radom. To je neki privatni biznis, i nije posao koji je vezan za medije. Potpisala sam ugovor s jednom modnom agencijom u Parizu, gde sam intezivno provela tri godine radeći i živeći. Tako sam na neki način kompenzovala te godine koje nisam posvetila muzici.

Da li misliš da si izgubila godine u muzici?

Slavica Tripunović Dajana: Jesam ih izgubila na neki način, ali mi nije žao jer sam mnogo dobila na drugoj strani. Dosta sam putovala, upoznala mnoge zemlje i narode i to mi je baš prijalo. Gostovala sam u talk show programu kreatora Jean Paul Gaultiera, a radila sam nedavno kampanju za “Loreal”, u Grčkoj. Divne stvari su se izdešavale i nije mi žao što sam pravila muzičku pauzu. Nisam mirovala ni u drugim poslovima. Otvorila sam kafić na Vračaru, a u poslu sam i oko snabdevanja cvećara raznim vrstama ruža.

Konačno si našla vremena za novi CD?

Slavica Tripunović Dajana: Da, i to je muzika koja još nije stigla kod nas, a koja je popularna u svetu. To je muzika i kompilacije pesama sa buda bara diskova. Vidim da se organizuje i prva žurka u Beogradu, 1.marta sa takvom muzikom. Jako sam zadovoljna novim albumom, ali i time što se i ovde prate trendovi i ljudi znaju za nove pravce u muzici. Nisam išla u krajnost, već sam taj zvuk malo ublažila. Ima osam pesama, i album se zove “Buđenje”. To je moj šesti album u karijeri. Mislim da sam uspela da napravim originalne i dobre pesme koje će se ljudima svideti. Čekala sam i kalkulisala s izdavačkom kućom, ali mogu da kažem da sam pre nekoliko dana potpisala ugovor sa City recordsom. Ne kažem da mi je ovo najbolji album, jer se uvek trudim da svaki novi bude bolji. Ovo je bila neka proba publike i nadam se da će odgovor biti pozitivan. Mogu da kažem da ću odmah posle leta raditi još jedan album.

Zašto si na prošlogodišnjem festivalu u Herceg Novom učestvovala u večeri “Novih zvezda”, iako si imala pet albuma?

Slavica Tripunović Dajana: Nemam pojma!(smeh) Svi su se tome čudili, novine su pisale o tome. Pozvali su me na festival, a ja nisam nešto posebno razmišljala o tome. Moram da kažem da nisam neka sujetna osoba, da bih rekla “Jaooj, ja već deset godina pevam”! Bila sam na odmoru s prijateljima, usput se pojavila na festivalu i za mene je to samo lep događaj.

Da li je lepota ženi u Srbiji, koja se bavi javnim poslom prednost ili mana?

Slavica Tripunović Dajana: Kada sam imala 19 godina od lepote sam imala samo glavobolje. Us tvari, shvatila sam koliko sam tada bila nezrela. Sada kada mi je, Bogu hvala, lepota ostala, došle su godine gde sam sazrela i gde mogu sve realno da sagledam i da ostanem čvrsto na zemlji. Sada tačno znam šta hoću, koliko mogu, šta želim, a šta ne. Mislim da mi je u ovim uslovima lepota samo plus. Jako sam zadovoljna svojim izgledom i često ga ističem. Ne smeta mi što moju titulu Miss vezuju za moje ime još uvek, jer mislim da to može da bude samo kompliment.

Poznato je da žene ne govore o godinama. Neki kažu da je razlog taj što ih se plaše. Da li se ti plašiš svojih godina?

Slavica Tripunović Dajana: Ne plašim se godina, zadovoljna sam godinama koje su prošle. Postala sam svesna sebe i mislim da sam izrasla u lepo vaspitanu devojku. Imam mnogo iskustva iza sebe, i mislim da umem dobro da nosim svoje godine. Nikada nisam krila godine, govorila sam koliko imam godina u svojim intervjuima, a nedavno sam slavila svoj 30. rođendan, gde sam zvala i svoje prijatelje i novinare. Ponosna sam na svoje tri decenije života.

Šta misliš o plastičnim operacijama?

Slavica Tripunović Dajana: Na moju sreću još uvek nemam potrebe da nešto korigujem. Jedino što radim je redovno vežbanje. Nisam protiv plastične hirurgije. To je jedna od mogućnosti da žena može da vodi računa o svom izgledu. Do sada nisam ništa korigovala, a da li ću to nekada morati da radim, vreme će pokazati.

Misliš li da je bogom dano da kroz život idu muškarac i žena zajedno i koliko si sposobna da kroz život ideš sama?

Slavica Tripunović Dajana: Verovatno je bogom dano da dvoje zajedno koračaju kroz život, ali što se mene tiče ja mogu sama da se nosim sa životom. Dokazala sam to nekoliko puta i apsolutno sam spremna da radim “muške” poslove. Brzo sam se i materijalno osamostalila, tako da mi sigurnost uspešnog muškarca nije bila potrebna. Umem da izdržim samoću ako me život tako usmeri.

Da li na “sponzoruše” gledaš kao na devojke koje su našle svoju dobitnu formulu, ili ih se u startu gnušaš?

Slavica Tripunović Dajana: Ne mogu da budem toliko surova da bih rekla da se gnušam tih devojaka koje se zovu tako pogrdnim imenom. Verovatno i one traže neki svoj način da se probiju kroz život. Nismo mi svi sposobni da radimo fine poslove i da istrajemo. Kriza i beda u zemlji povećavaju broj takvih devojaka. Ipak, ne mogu da nađem opravdanje za takve njih. Polazim od sebe. Ako moj radni dan može da traje i do 15 sati, mogu i druge devojke da nađu svoj put, ispravan put kroz život.