Glumicu Natašu Ninković gledali smo u filmu “Spasitelj”, reditelja Gage Antonijevića, u kome je maestralno odigrala lik zlostavljene žene u Bosni u toku rata. Partner joj je bio proslavljeni holivudski glumac Dennis Quaid, sa kojim se, u toku snimanja filma, sprijateljila. Svi su očekivali početak Natašine svetske karijere, stigle su ponude iz Amerike, ali na iznenađenje mnogih, ona je sve to odbila i ostala u svojoj zemlji.

Zažališ li ponekad zbog tako drastične odluke?

Nataša Ninković: Ne, jer mi je najbitnije bilo da “raščistim u glavi” šta hoću. Našla sam se na raskrnici i preda mnom su se otvarala potpuno dva različita puta. Odabrala sam jedan jer sam osećala da je to pravi. Nisam od onih koji krenu, pa se onda preispituju. To je za mene čisto gubljenje vremena. Ja sam od onih koji prvo dobro razmisle, pa onda donesu čvrstu odluku i nikada se zbog toga ne kaju. Bavim se poslom koji me ispunjava i uvek mi je mnogo važnija bila emotivna i duhovna strana od materijalne. Ostala sam u zemlji gde sam rođena i radim posao koji mi predstavlja dovoljan razlog za sreću.

Da li je još bilo ponuda za snimanje u inostranstvu?

Nataša Ninković: Bilo je šansi i kasnije, ali ih nisam prihvatila, jer sebe nisam pronašla u tim ulogama. Pri tome mislim i na strana, ali i domaća ostvarenja.

Sa nestrpljenjem se očekuje premijera novog filma Dušana Kovačevića “Profesionalac” u kome tumačiš glavnu žensku ulogu. Pošto je istu rolu u pozorištu igrala Neda Arnerić, plašiš li se poređenja?

Nataša Ninković: Apsolutno ne, jer iako tumačim Martu, postoji velika razlika između njenog lika u pozorištu i na filmskom platnu. Više prostora mi je pruženo na filmu, a Duško Kovačević je iskoristio samo delić iz predstave, dok je ostalo dopunio novim scenariom. To je učinio i sa ostalim ulogama, tako da će film “Profesionalac” biti u mnogo čemu drugačiji od predstave.

S obzirom na to da glavnog junaka igra Branislav Lečić, kako je bilo snimati sa ministrom kulture?

Nataša Ninković: Samo snimanje je išlo dosta lagano, bukvalno je klizilo. Ekipa je bila sjajna, a što se tiče Leke, on je za mene samo kolega i to pravi profesionalac. U njemu nisam nijednog trenutka gledala ministra kulture, već glumca, mog partnera, za koga moram priznati da je zajedno sa Borom Todorovićem dao sjajne glumačke kreacije. Inače, jedva čekam april, kada je zakazana premijera “Profesionalca”, da zajedno sa publikom pogledam konačnu verziju filma.

Veliku popularnost si stekla ulogom Ruške u TV seriji “Porodično blago”...

Nataša Ninković: Tada sam poziv Siniše Pavića da zaigram u “Porodičnom blagu” rado prihvatila i pokazalo se ispravnim. Međutim, u jednom trenutku, lik mi nije “išao” onako kako sam mislila da treba, čak sam to i javno rekla. Sada sa ove distance, mislim da je to bila velika škola i da je terebalo maksimalno iskoristiti ukazanu priliku. Međutim, to nisam učinila i zbog trudnoće sam ubrzo morala da se povučem iz serije. Ipak rad na tom projektu je bilo dragoceno iskustvo, a istina je da svi oni koji igraju u rado gledanim TV serijama, imaju lakše pozicije prilikom biranja novih uloga. Od više ponuda i mogućnosti, veća je šansa da izaberu pravu.

Pre 20 meseci si postala mama. Koliko je to unelo promene u tvoj dotadašnji život?

Nataša Ninković: Ogromne. Luka i Matija su učinili da se promenim i da od nekadašnje, gotovo neustrašive osobe, postanem žena koja ponekad ima i iracionalne strahove i ne može da bude opuštena i potpuno bezbrižna, jer je odgovorna za još dva mala bića, koja od nje zavise. Ne postoji prava reč kojom mogu da opišem kakva je to promena u životu - brak i zasnivanje porodice. Deca me menjaju na najlepši mogući način, dajući mi dublji smisao života. Potpuno me ispunjavaju. Porodica mi je na prvom mestu. Podrška i pomoć koju od nje dobijam mi omogućavaju i da se bavim poslom u kome uživam. Jedno bez drugog ne može i da bih bila srećna i zadovoljna moram da imam oboje.

Glumiš i u pozorištu i na filmu. Sve je više ženskih uloga koje traže obnaženost. Da li bi to prihvatila?

Nataša Ninković: Tu sam veliki konzervativac. Čini mi se da se nikada ne bih skinula, posebno ne na sceni, jer se ne bih osećala prijatno. Međutim, nemam ništa protiv uloga gde je opravdano, kao što je primer u predstavi “Putujuće pozorište Šopalović”. Smatram da je tu obnaženost prvi put na svom mestu. Ipak, nemam do te mere slobodu da to isto i ja učinim.