Prvo medijsko pojavljivanje grupa “Amadeus band” doživela je sa pesmom “Kupi me” na festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom 2001. godine. Pesma je polako postajala sve popularnija, pa je “Amadeus band” postao prepoznatljiv po njoj. U međuvremenu su snimili svoj debi album, a sa njega se izdvojila i pesma “Možda” koja je trenutno aktuelna. Amedeus band čine petorica momaka svi rodom iz Leskovca. Čak trojica članova (pevač, bubnjar i klavijaturista) imaju isto ime (!) – Bojan, dok četrvti Keša svira gitaru, a peti član, Aleksandar, klavijature. O tome kako su se okupili i počeli sa muzikom, momci iz benda kažu:

Amadeus band: Skupili smo se pre jedno tri godine. Mi smo svi dobri drugari, pa je ovo bend dobrih drugova, ali i dobrih muzičara. Poeli smo da se bavimo muzikom još od 13, 14. godine. Naš bend postoji već pet godina, ali u prvo vreme nije bio u ovom sastavu. Sada smo konačno napravili kombinaciju koja dobija. Svi smo rodom iz Leskovca, tamo su nam porodice, tamo smo išli u škole, i vrlo smo ponosni na svoj kraj.

Pošto u bendu imate tri Bojana, kako oslovljavate jedan drugog?

Amadeus band: Taj problem smo rešili internim nadimcima. Pavač je Džaja, klavijaturista je Boki, a bubnjar je Tokan. Tako nema zabune kada se obraćamo jedan drugome.

Da li ste verovali da ćete već sa jednom pesmom osvojiti simpatije publike?

Amadeus band: Što se nas petorice tiče, nismo baš puno tipovali na pesmu “Kupi me”. Znali smo da je pesma simpatična, ali smo mislili da nije ništa posebno. Kasnije se ispostavilo da su radio stanice počele da je sve češće emituju i da smo pogrešili u proceni. Tako se ispostavilo da je naš menadžer Saša Dragić bio u pravu i da je pesma zaista postala veliki hit. Pesma “Možda” nam je bila bliža i na nju smo više tipovali i ispostavilo se da je i ona rado slušana.

Primetna je sličnost vaše i muzike Željka Samardžića. Da li je to zbog toga što imate istog menadžera – Sašu Dragića?

Amadeus band: S obzirom na to da je na CD-u Željka sve hit do hita, onda je Saša Dragić sličnu muzičku formulu primenio i kod nas. Sličnost je u ritmu i u aranžmanima. Verovatno je želeo da i naš album bude slušan i možemo da kažemo da do sada nije ni malo pogrešio. Za drugi album lagano spremamo nove pesme i želeli bismo da on bude jednako dobar kao i prvi, ako ne i bolji. Malo je bendova koi buu zapaženi već sa prvim albumom, pa ćemo se truditi da ne razočaramo publiku ni sledećim albumom.

Vi ste tipičan klupski bend. Koliko često svirate i da li je među vašom publikom uglavnom ženski svet?

Amadeus band: Do nedavno smo svirali pet dana u nedelji. Bili smo slobodni samo ponedeljkom i utorkom, ali smo tih dana imali medijska gostovanja, razgovore sa novinarima. Sad sviramo dva, tri dana u toku nedelje, a vikende smo ostavili za gostovanjima po drugim gradovima, jer smo u Beogradu baš puno nastupali. Na nastupima ima više devojaka nego muškaraca, što nam je drago i verujemo da niko posle svirke ne odlazi kući neraspoložen.

Vi ste iz Leskovca. Koliko vam je bilo teško da se snađete u Beogradu?

Amadeus band: U početku nije bilo lako, ali se vremenom čovek navikne. Kada se posle, recimo, godinu dana vratimo u Leskovac sve nam izgleda tiho, mirno i čudno. U Beogradu nema mnogo vremena za odmor. Koliko uspeš da zakačiš da spavaš i to je to.

Kako će izgledati vaš novi spot za pesmu “Skini tu haljinu”?

Amadeus band: U prva dva spota nije bilo istaknuto mnogo devojaka. Za ovu pesmu, bogami moraju da budu. I da nećemo, moramo zbog pesme. Ne znamo samo da li će jedna devojka da skida haljinu, ili će za svakog po jedna.

Da li svi imate devojke? Kakvo je brojno stanje devojaka u bendu?

Amadeus band: Samo je gitarista Keša oženjen i njega nećemo da diramo. On ima i decu, mi tek treba da pravimo decu. Za sada smo slobodni strelci i dobro se snalazimo u toj ulozi.

Da li vam se nešto smešno dešava na nastupima?

Amadeus band: Jednom nam je prišao konobar i rekao kako neka dobra ekipa traži jednu pesmu. Mi je odsviramo i na kraju se ispostavilo da te ekipe nema, nego da je konobar za sebe naručio pesmu. Jednom prilikom je jednoj devojci pozlilo, pala je u nesvest - da li od svirke ili je pogodila pesma, ne znamo. Kada su je izneli na vazduh, nogom je zakačila procesor koji je pao sa klavijaturama, pa nam je klavijaturista premro od straha. Sa devojkom je bilo sve u redu, samo joj je trenutno pozlilo.