Kad se pomene ime Igora Lazića prva asocijacija je grupa “Montenigersi” i rep muzika. Posle pogibije njegovog druga i kolege Nebojše Saveljića, Igor se na neko vreme povukao iz javnosti. U međuvremenu je sa svojim dugogodišnjim prijateljem Vladom Georgievim uradio nekoliko pesama, a nedavno je završio i objavio svoj solo album na engleskom jeziku za izdavačku kuću “Goraton”. Razgovor sa Igorom, odnosno MC Niggorom počinjemo pitanjem zašto je snimio album na engleskom jeziku.

MC Niggor: Pesme su i za domaće i za strano tržište. Kod nas ljudi slušaju stranu muziku i mnogima je draže čuti nešto strano jer je sve domaće više-manje bezveze. Čast izuzecima, ali ih ima malo. Moja želja je od davnina bila da uradim ovakav album, ali zbog zahteva izdavačkih kuća nisam imao priliku da snimim tako nešto. Na prvom albumu “Montenigersa” “Tajna marenda” bila je pesma “Lori”koja je bila potpuno na engleskom i niko je nije primećivao. Pošto iza mene stoji dobra izdavačka kuća i njen vlasnik koji nije ograničen samo na domaću muziku, odlučio sam da uradim nešto na svoju ruku i za svoj groš. Nadam se da će se pesme slušati i u Hrvatskoj i Sloveniji. Vlado Georgiev je tipičan primer za nekog ko ima odličan album i sluša se u Hrvatskoj samo po kućama. Nigde se javno ne emituje.

Koliko je hrabro uraditi takav album, kada se zna da je naša publika pomodorska i “pada” na jednostavne i lake rime?

MC Niggor: Uvek sam bio drugačiji od drugih. I po oblačenju i po ponašanju, pa i u muzici, stavovima o životu... Uvek sam negovao neki ekstremni imidž, čak i kada sam bio klinac u Kotoru. Pratio sam trendove koji su bili ispred i svi su govorili “Vidi ovoga”! Kada je Vanila Ice bio popularan, ja sam bio potpuno Vanila Ice što je za mnoge bilo neshvatljivo. Tako je bilo i sa “Montenigersima” kada smo se prvi put pojavili na “Pesmi Mediterana” ofarbani ja u crveno, a Nebojša u plavo. Nikada se nisam osvrtao za dokoličarskim pričama. Muziku i život uopšte gledam šire, pratim trendove i želim da uvek budem takav. Baš jedna pesma s albuma “We are real” govori o tome da smo mi stvarni, da je naša muzika stvarna, i ako neko kaže da to nije tačno, to će nam samo imponovati i terati nas da radimo još više i još bolje.

Na albumu je učestvovao i Vlado Georgiev kome si se zahvalio rečima “Vladu Georgievu Hvala od sveg srca, bubrega, pluća i ostalih unutrašnjih organa!” Kako rešavate sukobe mišljanja koji su normalni u stvaralačkom procesu?

MC Niggor: Znaš šta, kod nas vrlo retko ima sukoba mišljenja. Nas dvojica se vrhunski slažemo i ovo maltene zamišljamo kao zajednički projekat.Vrhunski se kapiramo, kao vanzemaljci, samo mislima. Pogledamo se i znamo šta ko misli. Gledamo to kao neku našu firmu dobre muzike. Meni je drago što je on uspeo i sigurno će i njemu biti drago ako ja uspem sa ovim albumom. Radimo zajedno, čak i na ovoj ploči ima jedna stvar koju smo uradili zajedno kao duet. To je pesme “You and me”, koja je namenska i posvećena svoj napuštenoj deci i deci bez roditelja u celom svetu. Ja sam bio sprečen, ali Vlado je nedavno bio u Sremskoj Kamenici u domu za decu bez roditelja. To što je video jako ga je potreslo i kad se vratio došli smo na ideju da uradimo pesmu za tu i svu decu bez roditelja.

Kako bi žanrovski odredio svoj album?

MC Niggor: Na albumu je 19 naslova, ali nije 19 pesama, već ih je 11. Između pesama je osam intro-a, koji spajaju pesme. Pesme su tako poređane da ih je dobro slušati u kolima. Kao da je reč o delu radijskog programa, gde je neko izmiksovao 11 pesama. Ima pesama za klupsko slušanje i moram da kažem da mora da se sluša glasno. Tako je napravljen album. Nema rep muzike, jer sam to malo ostavio sa strane. Kad se sve zavrti, možda ću izbaciti jedan rep singl. Želim nešto novo da idem dalje, da mi ne bude orjentir samo rep muzika. Na albumu ima skoro osam muzičkih pravaca od housa, disco housa, disco funka, funka, latina, popa, two stepa, electronic bluza... Sve je na engleskom, osim remiksa pesme “Aj pa se kroz grad zajebaj”, koja ima primesa našeg jezika uz engleski. Tu je i tradicionalna pesma “Bokeljsko kolo”, koja je nastala pre 300-400 godina, i čak se ne zna ko je autor. To sam častio moj kraj pošto su me stalno pitali kada će ta pesma. Uradio sam je u tehno house fazonu, a pošto ima primesa renesanse možemo je nazvati renesansni tehno house.

Ljudi od tebe uvek očekuju da budeš zabavan i smešan. Koliko ti to nekada smeta?

MC Niggor: Kad mi nije dan svi misle da sam bolestan. Takav sam čitavog života. verovatno sam po rođenju upao u neku bačvu smeha, pa sam poludeo... (smeh) Nekada sam kao ona žaba iz crtaća. Kad ti želiš da nešto uradim “Ajde ono Igore od prošle noći”, ja neću. Uglavnom sam raspoložen i lud u društvu koje dobro poznajem. Neću da se glupiram pred ljudima koje ne poznajem jer bi pomislili da sam skroz poludeo.

Posle tvog učešća u novogodišnjoj emisiji “Generalna proba”, mnogi su rekli da je trebalo da budeš glumac?

MC Niggor: Meni je vazda moja tetka govorila “Glumac moj”! Tako me je zvala otkad znam za sebe. Svi su mislili da ću se baviti glumom. Ja sam se bacio na muziku, a muzika i gluma imaju dosta dodirnih tačaka. U toj emisiji sam se po prvi put javno izblamirao. Čak sam u emisiji rekao “Ne daj Bože da majka ovo gleda, izbaciće me iz kuće!” Pokazao sam neke glumačke sposobnosti, a u tom izdanju me širi auditorijum nije video.