Kompozitor Aleksandar Sanja Ilić je u muzičkim vodama preko tri decenije, ali nikada nije obeležavao jubileje. Kaže da to ostavlja firmama i ustanovama, ali i pevačima koji veoma često prave oproštajne koncerte, na kojima se pozdrave sa publikom, a onda kroz dve godine objave nove pesme. To sve smatra niskim i nečasnim potezima. Albumom “Balkan 2000” je vrlo brzo stekao naklonost poklonika etno muzike, kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu, i može se reći da je taj muzički materijal postao neka vrsta njegovog i zaštinog znaka njegovog benda “Balkanika”.

Kada ste došli na ideju da snimite ovakav album?

Sanja Ilić & Balkanika: Iskreno mislim da je to došlo u vreme kada sam nabavio novi kompjuter, čime mi je omogućeno da sve obavim u svom studiju. Čak sam bio u prilici da “ubacim” i veliki hor sa Kolarca i “Gudače svetog Đorđa” na malu DAT kasetu i zajedno sa ostalim instrumentima upakujem u finalni proizvod koji se našao na CD.

Numere su izuzetno primljene i čini se da ovaj album neće moći da “zastari”...

Sanja Ilić & Balkanika: Bio sam prijatno iznenađen kako je primljen “Balkan 2000”. Imali smo koncerte i pod vedrim nebom, na trgovima, u amfiteatrima, na improvizovanim binama i livadama. Svuda nas je publika sjajno dočekivala i sa velikim emocijama uživala u numerama poput “Kermesa”, “Teodora”, “Tašana”, “Jelena”, “Anatema”, “Hilandar”... Dešavalo se da nam ljudi prilaze posle svirke da bi sa nama popričali o pesmama, ali i o instrumentima na kojima smo svirali.

Sa “Balkanikom” ste nastupali u mnogim gradovima širom Jugoslavije, ali i u evropskim i svetskim metropolama...

Sanja Ilić & Balkanika: Prošla godina nam je zaista bila u znaku “Balkanike”. Gotovali smo u Sloveniji, Banja Luci, Tivtu, ali i u Briselu, Roterdamu, Kini, Meksiku... Jednostavno mnogi su nas zvali i svuda gde smo svirali publika nas je izuzetno prihvatila.

Nedavno je na državnoj televiziji prikazana vaša reportaža o gostovanju grupe "Balkanika" u Kini. Da li to znači da Sanju kompozitora zamenjuje Sanja novinar?

Sanja Ilić & Balkanika: S obzirom na to da sam po struci arhitekta, ali da sam se celog života bavio muzikom i komponovanjem, ne treba da čudi što sam nedavno napravio reportažu sa putovanja po Kini. Sa prvog koncerta “Balkanike” koji sam imao u Sloveniji, kamerom sam napravio video zapis. Tada mi se rodila ideja da ovekovečim mesta i zemlje u kojima smo gostovali, a njih je bio popriličan broj. Na državnoj televiziji prikazana je reportaža iz Kine gde se moj sin Andrej ogledao u ulozi snimatelja. Za nekoliko nedelja biće prikazan serijal od tri epizode sa našeg puta po Meksiku. Drago mi je što sam se našao u prilici da napravim reportaže na pomalo nesvakidašnji način, jer mi namera nije bila da samo ovekovečim naš koncert, već da prikažem stranu zemlju, njen narod, običaje, arhitekturu, prirodu... Mislim da će mi to odsada postati i praksa. Naravno, muzika je uvek na prvom mestu.

Da li ste počeli da komponujete neku novu muziku?

Sanja Ilić & Balkanika: Svakako, ali o tome ne želim puno da pričam. Mogu samo da kažem da ću za dva do tri meseca ući u studio i snimiti novi album. Smatram da će se na njemu naći izuzetne svari, koje će pronaći put do publike koja voli da sluša “Balkaniku”.