Mikiju Jevremoviću je pesma uvek bila lek za mnoge teške trenutke, pa se često dešavalo da je izlazio pred publiku, pevao i davao sve od sebe i onda kada mu nije bilo do pevanja. Veliki je profesionalac i zna da u poslu kojim se bavi vladaju surovi zakoni koje treba poštovati da bi se dugo trajalo. A Miki je na estradi već četiri decenije.

Prošlo je 11 godina od vašeg poslednjeg albuma. Sada ste publici podarili CD pod nazivom “Mađarski Cigani”. Zbog čega ste tako dugo pauzirali?

Miki Jevremović: Neke moje kolege i ja smo se malo povukli, sačekali, i sada ponovo “plivamo”. U muzici se obično “pliva”uzvodno i zato je osim izdržljivosti, talenta, potreban i dobar nervni sistem. Ali, našao sam svoje mesto u tom lelujavom životu, uz svesrdnu podršku porodice i vernih prijatelja. Pomalo osećam strepnju kako će publika reagovati, ali to je ona pozitivna strepnja koja mi je do sada uvek donosila sreću.

Da li je “lična karta” vašeg novog albuma pesma “Pijem”, koja je nastala pre 36 godina?

Miki Jevremović: Iako me publika pamti po pesmama “Volim te više od muzike”, “Staro vino”, “ U kamenu pesma piše”, “Pesnikova gitara”, “S kim si sada”, “Moj mali beli pas”, “Mama”, “Osamnaest žutih ruža”, “Razbiću noćas violinu”, ipak je kompozicija “Pijem” nešto što uvek vezuju za mene kao interpretatora. Nadam se da će neka od numera sa ovog albuma postati hit, koji će prerasti u evergrin.

Miki sa æerkom Jelenom koja je krenula njegovim stopama

Malo je poznato da ste vi nesuđeni inženjer...

Miki Jevremović: Nikada se nisam pokajao što sam se profesionalno posvetio muzici. Apsolvirao sam mašinstvo i bio veoma dobar stručnjak. Sećam se da je jednom prilikom, za vreme junskog ispitnog roka, trebalo da biram da li ću izaći na ispit iz fluida ili otići na turneju. Iako sam imao 10 iz kolokvijuma ovog predmeta, odlučio sam se za turneju i nikada više nisam polagao fluide. “Uhvatila” me je muzika i zbog toga se ne kajem, mada ponekad osetim krivicu što nisam udovoljio roditeljima.

Imate troje dece, a jedino je Jelena krenula vašim stopama. Žalite li zbog toga?

Miki Jevremović: Iz prvog braka imam sina Đorđa (35) koji je oženjen živi u Novom Beogradu i ne bavi se muzikom. Iz drugog, mlađeg sina Stefana (15), koji se opredelio za školu kompjutera i to ga trenutno najviše zaokupira. Jedino kći Jelena (22) živi za note. Ona se premišljala da li upiše menažment ili svetsku književnost, ali je prevagnula ljubav prema muzici. U Jeleni sam rano prepoznao kvalitetan sluh i glas, ali je nisam usmeravao, niti forsirao. Sama je odabrala šta je želela.

Supruga vam je domaćica, ali se u mladosti bavila pevanjem. Čak je pevala i prateće vokale u vašoj grupi, zajedno sa Suzanom Mančić...

Miki Jevremović: Sanja i ja smo skoro tri decenije u braku, mada naše poznanstvo datira mnogo godina ranije, pre sudbonosnog “da”. Znao sam je još kao dete, a sa njenim roditeljima sam bio dobar prijatelj. Živela je u Sarajevu i 1975. godine izabrana za Mis BiH. Potom je osvojila drugo mesto na izboru za Mis Jugoslavije i trebalo je da putuje u London. Međutim, ispostavilo se da nema punih 17 godina i sve je propalo. Ipak, okušala se u muzičkim vodama i pratila me je na mojim turnejama. Venčali smo se i nakon rođenja Jelene i Stefana, potpuno se posvetila porodici.

Ko u kući vodi glavnu reč?

Miki Jevremović: U našem domu vlada ravnopravnost, iakao sam ja dežurni “ćutolog”. Moram da ih slušam, jer su mi oni najstroži kritičari, ali i najdraži. Zato im prepuštam kućne poslove, a ja se rado odmaram uz omiljeni hobi – šah. Ipak, s vremena na vreme setim se reči moga profesora Stanoja Jankovića, koji je rekao da je teško popeti se i opstati na vrhu, ali da je najteže pasti. Taj savet sam poslušao i bez podrške porodice, ko zna da li bih bio ovo što jesam.