Pevačica Marija Marić (24), poznatija kao Mari Mari, obožava scenu na kojoj se oseća potpuno prirodno. Svesna je da poseduje glas, teorijski je potkovana, ima specifičnu harizmu, a ni stas joj nije zanemarljiv. Peva ono što voli, pa zbog toga je veoma brzo stekla popularnost, i o njoj pohvalno mišljenje dele i publika, i kritika i kolege.

Ti si osoba koja pleni svojom neposrednošću i deluješ iskreno. Smatraš li da je to korisno u svetu estrade?

Mari Mari:Po prirodi sam elokventna, ali je tačno da to ponekada ume i da mi se osveti. Uverila sam se da ne treba sve reći do kraja, jer često moje reči mogu da se zlonamerno protumače. Međutim, vremenom sam shvatila kako treba diplomatski, a opet zanimljivo, pričati sa predstavnicima medija.

Malo je poznato da ti je tata bio sportista...

Mari Mari:Moj otac Đura je bio fudbaler "Partizana", a 70-ih godina je otišao u inostranstvo, gde je u francuskom fudbalskom klubu "Rasing" bio trener. Međutim, vreme je učinilo svoje, prestao je da se bavi tim poslom, ali je i dalje zaljubljenik fudbala.

U tvojoj porodici si se samo ti opredelila za umetnost. Kada si shvatila da će te muzika pratiti ceo život?

Mari Mari:Mislim da je to bilo u sedmoj godini, kada sam zapevala u školskom horu “Poletarci” i sa njim, kao solista, snimila nekoliko ploča. Uskoro su usledili dečji festivali na kojima sam učestvovala i pevala kompozicije poznatih autora: Radeta Radivojevića, Sanje Ilića, Aleksandra Koraća... Paralelno sa osnovnom, pohađala sam i nižu muzičku školu “Stanislav Binički”, a kasnije se opredelila za srednju muzičku. Potom se kao logički sled događaja “nametnula” i Muzička akademija, gde sam odabrala teoretski odsek. Po završetku svega toga imaću zvanje profesora opšte muzičke pedagogije. Mada mi se čini da đacima nikada neću predavati, jer me to nimalo ne privlači.

Prve korake na estradnom nebu načinila si 1998. godine i od tada si postigla zavidan uspeh. Znači li to da nameravaš da se time baviš još najmanje 20-ak godina?

Mari Mari:Kada sam pre pet godina nastupala sa grupom "Mag", nisam očekivala da ću učiniti mnogo na estradi, jer sam vrlo brzo shvatila da nemam isti muzički ukus kao ostali članovi benda. Meni najviše leži pop muzika i nju najbolje pevam. Nekako sam se u isto vreme, preko moje profesarke sa Akademije Dragane Jovanović, upoznala sa Kornelijem Kovačem i ubrzo su mi ponudili da pevam na "Beogradskom proleću". Potom su na red došle i muzičke manifestacije u Budvi, Herceg Novom, Zrenjaninu, ali i internacionalnom festivalu u Bugarskoj, gde sam osvojila prvu nagradu stručnog žirija za interpretaciju.

Mnogima si pevale prateće vokale...

Mari Mari:Da. Još na samom početku pomagala sam grupama "Who is the best", "Đogani Fantastiko", Ivani Jordan, ali duboko u sebi sam osećala da mogu da napravim solo karijeru. Za svakog dobrog pevača, pored glasa, izgleda, neophodne su i emocije, da bi mu publika verovala. Znam koliko vredim i koliko mogu, a sve ostalo može da se koriguje.

Do sada si snimila samo jedan CD pod nazivom "Hoću da pevam". Smatraš li da je to dovoljno?

Mari Mari:S obzirom na ovoliki staž, sigurno da nije, ali zagovornik sam da ništa ne treba raditi po svaku cenu. Uskoro ću objaviti novi album, koji sam pripremala studiozno. Želela sam da oko sebe okupim adekvatne kompozitore, aranžere, tekstopisce, a nisam zanemarila ni stiliste i sve ono što je potrebno za jednog pevača koji ozbiljno shvata karijeru.

Kakva je Mari Mari privatno?

Mari Mari:Nisam zavidna, niti zlonamerna, a posebno mi je drago kada vidim da su i drugi uspeli kao i ja. Za mene ne postoji rivalstvo, već samo takmičenje dobrih. Svaki slobodni trenutak koristim da budem u krugu porodice i obožavam izlete.