Posle pesme “Samoodbrana” pevačica Romana Panić došla je u medijsku žižu interesovanja. O njoj se sve više piše, a pesma “Kad mi gore obrazi” postala je pravi hit iako je na samom festivalu u Herceg Novom bila slabije plasirana. Na snimanju novogodišnjeg programa televizije “Pink” sreli smo Romanu kostimiranu kao mladu. Pošto se već priča o njenom novom albumu, pitali smo dokle je stigla?

Romana: Razmišljam o novom albumu i moji autori su krenuli da rade na novim pesmama. Neke pesme sam već odabrala, ali nisam sve, tako da je možda još rano da otkrivam više detalja.Teško mi je i da odredim tačno vreme pojavljivanja novog albuma. Mi pevači mnogo zavisimo i od drugih ljudi koji moraju da odrade svoj deo posla. To nije posao tipa ‘danas ću to raditi od sedam do tri’. Ja ne mogu da garantujem da će moj autor napisati pesmu danas od sedam do tri. Moji planovi su da album bude pre leta. Trudiću se svim silama da to bude do tada.

Pretpostavljam da si imala mnogo snimanja novogodišnjih programa. Jesi li stigla svuda?

Romana: Zaista je bilo gusto. Snimala sam i u Svilajncu i u Banja Luci, i na “Pinku” i još mnogo nastupa da ih ne nabrajam. Prilično sam umorna, a trenutno snimam šou program koji će biti emitovan ovih dana, neću ništa da otkrijem, nek to bude mala tajna...

Kod Jove Radovanovića?

Romana: E da, (smeh)! Otkud znaš? Pošto je on moj uzor u muzici i na estradi uopšte bilo mi je drago da učestvujem u tom novogodišnjem programu. Snimanje je bilo mnogo zanimljivo, a u decembru sam zaista imala previše nastupa, tako da sam umorna kao pas!

Pošto je godina na izmaku, kad sve sabereš i oduzmeš kakav je tvoj lični saldo?

Romana: Prilično sam zadovoljna proteklom godinom, ali to još uvek nije bila moja godina u pravom smislu te reči. Verujem da će moja godina tek uslediti i da ću tek dočekati svojih pravih pet minuta. U ovoj 2002. godini bilo je dosta i padova i uspona. Tako ja vidim prošlu godinu i što se estrade tiče, i što se tiče svega ostalog. Amplituda uspona i padova je prilično varirala ove godine, ali joj sledeće to neću dozvoliti. Moraće da ide samo uzlaznom putanjom!

Koliko je tvoja ženska konstitucija spremna za sve fizičke napore kojih u ovom poslu ima na pretek?

Romana: Iskrena da budem, vežbala sam intezivno u aprilu i maju, i tada sam zaista bila u top formi, što se, nadam se, i videlo na festivalu u Herceg Novom. Već jedno šest meseci ne radim ništa što se vežbi tiče. Nadam se da se to sada ne vidi?

Ne vidi se!

Romana: E, hvala ti! Drago mi je da se moja lenjost ne vidi. Osećam potrebu da se vratim nekim fizičkim aktivnostima, jer negde moram da potrošim negativnu energiju koja se poprilično nagomilala u poslednjih pola godine. Imam još dve sedmice da se pripremim za najluđu noć. Pevaću u Budvi u diskoteci “Trokadero” i verujem da će tamo biti lud provod. Stalna putovanja, nastupi u zadimljenim prostorijama, nespavanje noćima... loše utiču na svaki organizam. Zato moram da nađem način na koji ću da se relaksiram kako bih lakše podnela sve te napore. Obećavam da ću uskoro u teretanu!

Šta bi sebi poželela za Novu godinu, a da to već nemaš?

Romana: Bez obzira što se svi nešto gnušaju materijalnih stvari, one su jako bitne, kako svima tako i meni. Nisam od onih koji bi rekli ‘šta će mi nova kuća, novi auto, letovanje na Havajima, zimovanje u Švacarskoj...’ Ako možeš do toga to treba uraditi. Ipak, sebi i drugima bih poželela puno zdravlja u narednoj godini, jer kad je čovek zdrav i sposoban samo tako može da bude srećan i da se bori za materijlne stvari. Uz zdravlje je potrebna i sreća, jer je većina putnika na “Titaniku” imala zdravlja, a samo su neki imali sreće da prežive onaj horor.

Pošto smo trenutno na maskenbalu, kada se vratiš u detinjstvo, da li si čuvala svoje lutke ili si bila od onih devojčica koje ih bacaju i čupaju?

Romana: Postoji jedna lutka koju čuvam i dan danas. Uvek sam ih oblačila, češljala, pričala sa njima. Ne znam šta se desilo sa ostalim, ali jedna koja je dosta velika i koja je poklon moje pokojne bake je i dan danas u mojoj sobi.

Videli smo te na maskenbalu u venčanici. Da li ti to nešto planiraš?

Romana: Ako sam večeras bila jedna, nadam se, poželjna mlada onda je izbor kostima bio dobar. Nadam se da je udaja korak koja će zaokružiti moj život, jer verujem da je porodica najveća sreća u životu. Sigurna sam da će to doći samo po sebi, a ja iskreno, još ne znam kada će se to desiti.

Kako se boriš sa udvaračima, pošto kruži priča da ti se u poslednje vreme broj udvarača naglo povećao?

Romana: Pa, ne borim se!(smeh) Od osoba sam koja sve u životu meri postupcima, iako se zna da mi sve žene uvek padamo na neku priču. Uglavnom su kod mene prolazili muškarci koji su bili konkretni, a ne oni koji umeju da pričaju bajke tri dana. Mogu da kažem da imam jako dugu vezu, a i ti to dobro znaš! Kad me vide u venčanici, broj udvarača će se naglo smanjiti! Bela boja će ih oterati!(smeh)

Kako vidiš sebe za 10-ak godina?

Romana: Definitivno je to žena koja živi sa čovekom koga voli i koja radi posao koji voli. Ako ima mogućnosti volela bih da ta Romana kroz 10 godina ima mnogo dece.