Više od 20 godina grupa “Električni orgazam” svira rokenrol muziku. Nedavno su u izdanju PGP-a objavili novi album “Harmonajzer” na kome se nalazi 13 novih pesama. O tome koliko je bio naporan rad na novim pesmama i zašto je album dobio naziv “Harmonajzer”, priča nam pevač i frontmen benda Srđan Gojković Gile:

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Sam rad na albumu počeo je u februaru prošle godine, tako da smo skoro dve godine pripremali nove pesme. Sve ukupno ovo naše 15. izdanje, a 10. studijski album koliko ja znam da brojim. Napravili smo oko 25 pesama, slušali ih i razmišljali koja treba da ide na album, a koja ne. Posle tog perioda preslušavanja odabrali smo i snimili za album 14 pesama. Jedna pesma je otpala jer je nekako štrčala u odnosu na druge, iako je već bila snimljena i spremna za objavljivanje. Verovatno ćemo je objaviti negde u budućnosti na nekom drugom CD-u.

Pomagao vam je i Koja iz “Discipline kičme”?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Da. Koja nam se pridružio negde u februaru ove godine kada smo sa bendom počeli probe. On je dolazio i aktivno učestvovao u stvaranju aranžmana. Na albumu su aranžmani i potpisani sa Koja, Banana i Gile. Interesantno je da smo dosta lako sve odradili, da smo bili u određenom skladu, a i pesme su u nekoj harmoniji, pa je naziv albuma sasvim logičan.

Gde ste snimali album?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Snimali smo u studiju 5 RTS-a. Zanimljivo je da nijedan album nismo snimili u Beogradu od 1988. godine kada smo snimili “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, a i ceo taj album “Letim, sanjam, dišem” u istom studiju 5. Tako smo se u taj studio vratili posle 14 godina. Drago mi je jer ja jako volim taj studio, volim tu neku boju koju on ima. Mislim da svaki studio, njegov prostor, ima neku svoju boju. Zbog tog studija smo smo snimili album za PGP. Da smo morali da ga plaćamo, morali bismo mnogo da ga platimo.

Prošli album ste objavili za “City Records” što je mnogo iznenadilo. Utisak je da se niste baš proslavili s tim albumom?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Mi smo sa njima imali samo jedan pravi dogovor kada smo se sreli sa Željkom Mitrovićem i Toletom nekadašnjim gitaristom grupe “Oktobar 1864” koji je nešto ranije postao muzički urednik. Mi smo mislili da on tu može neke stvari da uradi, što se kasnije pokazalo kao uzaludna nada. On na žalost nije mogao ništa da uradi po pitanju promovisanja tog albuma. Razlog zbog koga smo objavili taj album baš tu jeste što je to u tom trenutku bila jedina izdavačka kuća koja je htela da plati snimanje tog albuma. Mi nismo imali sredstava da sami finansiramo album, a bilo nam je bitno da album izađe što pre, jer je rad na njemu počeo onog trenutka kada je počelo bombardovanje.

Pa kako je izgledao rad na tom albumu?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Mi smo u radu na tom albumu potražili bekstvo od stvarnosti, a album je nastao u potpuno ekstremnim uslovima u svakom pogledu. Ipak i dan danas sam jako zadovoljan kako je on ispao. Blo je bitno da “City Records” nije imao nikakvih zahteva kakav će album biti, za koju pesmu da radimo spot i slično. Mi smo dobili novac od njih, predali im materijal i omot. To je izašlo, a oni su platili proizvodnju spota za pesmu “Kakav je to svet” koji nikada nije emitovan na televiziji “Pink”. To je bio šizofreni momenat u izdavačkoj politici “City Recordsa” a imali su kasnije još takvih trenutaka.

Za 22 godine ste sigurno mnogo toga prošli. Jednom su te fizički napali za Dan mladosti. Koliko ožiljaka nosiš na duši i telu za sve ove godine?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: U toj dugoj karijeri je bilo svega i svačega. U jednom periodu mi smo se dosta tukli s publikom. Skakali smo u publiku i tukli se s njima. Mogao bih da se setim najmanje 10 takvih tuča. To je bilo prvih pet, šest godina karijere. Nismo imali mnogo razumevanja za neke budale koje su dalazile na koncert i polivale nas pivom. Sada smo malo prerasli takve priče. Sve to ide u rok službe. Švabu je jednom zamalo ubila struja na probi, ja sam sam sebi razbio zub mikrofonom neke `81.godine u Zagrebu.

Posle političkih nemira bili ste među prvima koji su gostovali po eks yu republikama. Tu je bilo i nekog hapšenja?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Ako se ne varam, mi smo bili drugi bend koji je bio u Hrvatskoj. To je bilo vreme kada je ovde bio Slobodan Milošević, a Tuđman je tek otišao s vlasti. Prvi put u Zagrebu nije bilo baš svima drago što dolazimo, mada je bilo mnogo onih koji su se radovali muzici i koje nije bilo briga za politiku. Koncert je uspeo, ali se desilo moje hapšenje u Zagrebu 2000. godine. Uhapšen sam zbog heroina, što je bila klasična nameštaljka. Prespavao sam jedno veče i sutra sam pušten. Na taj način su sprečili održavanje drugog koncerta. Posle toga sam bio još dvaput u Zagrebu i nisam imao nikakvih problema.

Vaša pesma “Igra rokenrol cela Jugoslavija” je postala zaštitni znak za brojne manifestacije kod nas?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Kad neka pesma postane toliko velika, zna je 90 posto stanovništva i ima mnogo onih koji i ne znaju čija je to pesma. Ta pesma je postala mnogo veća i od samog benda i od mene kao kompozitora. Vrlo je teško da ćemo ikada u karijeri imati pesmu takvog tipa. Niz okolnosti je uticao da ta pesma zaživi, jer je ona postala veliki hit 10 godina nakon toga što je snimljena. Drago mi je kad vidim da najbolji košarkaši na svetu slave uz tu pesmu, ali mi nije drago kada neke političke partije tu pesmu puštaju na svojim mitinzima. Ja nisam bio nikada u stanju da to sprečim, jer je vladalo apsolutno nepoštovanje autorskih prava koje u velikoj meri i danas traje.

Da li je rokenrol muzika na ovom prostoru preživela najgore godine, ili najgore godine još uvek traju?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Moja generacija i generacije koje su osetile ratove 90-ih sigurno su preživele najgore godine života. Tako je i sa rokenrolom. To je vrsta muzike koja nikada nije ni odgovarala onima koji vladaju. Ali nikad i nigde rokenrol nije toliko satanizovan i sistematski zabranjivan. Svi medijski putevi su sistematično zatvoreni za takvu muziku. Aktuelna muzika je bila “tralala” gde ne moraš uopšte da razmišljaš. Sada je bolje. Samim tim što se na mnogim TV kanalima mogu videti naši spotovi i spotovi drugih bendova. Ovog proleća smo imali više koncerata u Srbiji, nego za poslednjih pet godina. Neke stvari se polako pomeraju s mrtve tačke.

Iz vremena (1986) dok su se tukli sa publikom

Na naslovnim stranicama tabloida su obično golišave pevačice i striptizete. Međutim, i ti si doživeo da da se pojaviš u tom društvu?

Srđan Gojković Gile – Električni orgazam: Moram priznati da je i mene to iznenadilo. Koga zanima da vidi kako ja sa 40 godina izgledam go na plaži? Ipak, očigledno da postoje ljudi koji misle da to nekoga zanima. Ja to doživljam kao deo posla. Normalno je da se dešavaju i takve budalaštine. Tabloidi postoje svuda u svetu, a paparaco fotografi mnogo gore i grđe proganjaju poznate ličnosti. Ja jedino mogu da ne obraćam pažnju na to. Rado bih nekoga tužio da kod nas postoji pravni sistem putem kojeg čovek može da naplati odštetu za nešto takvo. Pošto smo daleko od toga, ostaje ti samo da pređeš preko toga.