Tridesetčetvorogodišnji pevač Ivan Gavrilović, koji je u horoskopu Blizanac – Devica, važi za prijatnog sagovornika i pravog profesionalca u svom poslu. Pre četiri meseca je po drugi put postao tata. Živi u beogradskom naselju Zvezdara u porodičnom okruženju i kad god može pomaže ocu u automehaničarskoj radnji.

Da li bi svoje sinove, Nikolu i Iliju, rado video kao muzičare?

Ivan Gavrilović: Pa i ne bih. Draže bi mi bilo da im profesija bude vezana za sport. Oduvek sam voleo sportske aktivnosti i čak sam tri i po godine igrao u timu “Crvene zvezde”, a dve i po u “Hajduku” sa Liona. Potom sam imao težak lom ruke, što me je primoralo da se manem fudbala, ali je on ostao moja velika ljubav.

Ipak, ti si najsrećniji za mikrofonom...

Ivan Gavrilović: Jesam, to mi je svojevrsna satisfakcija. Pevam već punih 11 godina i prisećam se vremena kada sam počinjao. Najveću podršku su mi davali Džej, Ceca Ražnatović, Željko Šašić i Knez. Danas i ja volim da podržim mlađe kolege i drago mi je kada mogu da kažem po koju pohvalnu reč o Džimiju Barki, Gorančetu iz “O.K. benda” i dobrim momcima i devojci iz “Koktel benda”. Nikada ne mogu da zaboravim koliko mi je značilo kada mi je ličnost poput Zdravka Čolića, nakon što sam objavio ploču “Hoću s tobom da đuskam”, rekao “Bravo majstore!” Tada su me pozitivno ocenili i Oliver Mandić i Đorđe Balašević.

Da li si se posle toga uobrazio?

Ivan Gavrilović: Nikako. Popularnost mi nikada nije pomutila razum. Svestan sam da nisam neka velika ličnost, već da su to imena poput Čole, Blaševića, Brene, Cece... Kritičari su me uvek debelo “sekli”, mada su se moji albumi odlično prodavali i publika ih je sjajno prihvatala. Ljudi od pera su me svrstavali u turbo – folkere, iako se ja tako nikada nisam osećao. Danas je sve obojeno etno fazonom i smatram da je to čak i gore od turbo folka. Ne smeta mi da me svstaju gde god žele, važno mi je da me publika voli. Najviše iskustva sam sticao na “živim nastpima” po diskotekama, posebno u dijaspori, pa sam od silnog rada naučio da čuvam glasne žice, pevajući iz stomaka.

Deveti album “Seven”, koji ti je nedavno izašao, objavio si za PGP. Koje su se pesme na njemu već izdvojile?

Ivan Gavrilović: Želeo sam da sa ovim, devetim albumom, donesem nešto novo, a to je osam numera ,i podsetim na nešto staro, tačnije mojih pet hitova. Publika će i dalje moći da uživa u pesmama: “Dvesta na sat”, “Idi muko”, “Pevaj”, “Došao sam da te ženim” i “Udri grome”, a noviteti poput numera “Na ludi kamen” i “Eh, da je svake noći tu” su na dobro putu da postanu hitovi.

Planiraš li da negde nastupaš za Novu godinu?

Ivan Gavrilović: Još nisam odlučio gde ću je radno provesti, ali imam ponuda iz Republike Srpske, Minhena i Bara.

Malo je poznato da te zovu domaći Eros Ramacoti...

Ivan Gavrilović: To je istina, jer kao i mom italijanskom kolegi, više mi leže balade, koje volim da pevam. Po reakciji publike, znam da bih mogao da izvodim samo ljubavne i romantične pesme, jer sam takav i u duši.

Šta priželjkuješ u Novoj godini?

Ivan Gavrilović: Zajedno sa suprugom Marinom priželjkujemo još jedno dete. Nadam se da će ovog puta biti kćerka.