Dobri momci koji žare i pale beogradskom estradom i krupnim koracima grabe ka tronu rezervisanom za najbolje, nalaze se u grupi karakterističnog naziva “O. K. Band”. Pevač i frontmen sastava Goran Gluhaković priča bez imalo ustezanja o nastanku i prvim koracima koji su im se posrećili.

Kada si počeo da se baviš muzikom?

Goran Gluhaković – OK bend:Završio sam muzičku školu i solidno sviram violinu, klavir i gitaru. Mada sam počeo sa klasikom, privukao me je rokenrol, pa sam krajem 80-ih godina imao svoj prvi demo bend pod nazivom “Ruski rulet”. Svirali smo na svim, tada poznatim, rok festivalima u prethodnoj Jugoslaviji. Potpisali smo i ugovor sa RTV Ljubljanom za snimanje prve ploče, ali smo u međuvremenu morali da odslužimo vojni rok. Po izlasku iz vojske, naša zemlja se drastično smanjila i bend se raspao. Tada sam se okrenuo radu po beogradskim kafanama i klubovima i počeo da živim od muzike.

Kada si oformio “O. K. Band”?

Goran Gluhaković – O. K. Band:Sa dvojicom drugara i starijim bratom Vlatkom 1997. godine osnovao sam “O. K. Band”. Ime našoj grupi dala je koleginica Maja Nikolić. Sa njom smo jednom prilikom nastupali na koncertu u Centru “Sava” i ona nas je nakon probe pohvalila rečima: “Vi ste O. K. momci”. Pošto do tada naša grupa nije imala ustaljen naziv, učinilo nam se prikladnim da O. K. bude nadalje naš zaštitni znak.

Malo je rođenih Beograđana koji su popularnost stekli u sopstvenom gradu ...

Goran Gluhaković – O. K. Band:Tačno. Obično muzičari koji dođu sa strane postanu velika imena, a domaći se manje trude i samim tim ne postižu željeni uspeh. Beograd je velika džungla i ako se ne snađeš od samog početka, lako može da te “pojede mrak”. Nikako ne smeš da učiniš jednu stvar, a to je da pustiš da te voda nosi. Sve treba čvrsto stegnuti rukama, jer u protivnom lako može da ti se izmigolji. Žao mi je što je vrlo malo pravih muzičara Beograđana uspelo kao što su Džej i Aca Lukas. Ne želim da me drugi shvate pogrešno, jer nemam ništa protiv onih koji dolaze sa strane i velikim trudom i radom uspevaju.

Slažeš li se da pevač mora da počne od kafane?

Goran Gluhaković – O. K. Band:Da. Ko želi da postane zvezda, taj treba da počne u kafani i tamo se prekali. Na primer Željko Samardžić, Džej, Toma Zdravković, Aca Lukas... svi su oni počeli sa muziciranjem baš na takvim mestima.

Podjednako dobro pevaš i zabavnu i narodnu muziku. Ipak, koja je pesma tvoja “lična karta”?

Goran Gluhaković – O. K. Band:Sa podjednakim žarom i uz adekvatne glasovne mogućnosti mogu da izvodim numere “Bjelog dugmeta”, Zdravka Čolića, “Hari Mata Harija”, Harisa Džinovića, starogradske pesme, ali i hitove narodne muzike. Ipak, verovatno nam je put ka popularnosti otvorio hit “Crveni ferari”.

Da li si ikada pokušao da napišeš tekst za neku pesmu?

Goran Gluhaković – O. K. Band:Zašto bih to činio kada je Marina Tucaković u tome neprevaziđena. Priznajem da sam pomalo muzički staromodan. Zato obavezno na svakom novom CD-u učestvujem samo vokalno, bez tekstova i aranžmana.

Ovih dana izlazi vam četvrti CD...

Goran Gluhaković – O. K. Band:Završili smo sve pripreme oko snimanja i poslednjih 20-ak dana u studiju smo dovršavali finalni deo posla i radili i po 15 sati dnevno. Srećom mnogo su nam pomogli saradnici poput Braje, Marine, Jelene iz “Zane”, “Milana iz “Nevernih beba”...

Planira li “O. K. Band” da napravi solistički koncert?

Goran Gluhaković – O. K. Band:Velika mi je želja da poput Ace Lukasa uradimo koncert u Beogradu, a za sada znam da ćemo imati turneju širom Srbije. Za Beograd još nismo utanačili datum.

Mnogi ne znaju da si nesuđeni fudbaler...

Goran Gluhaković – O. K. Band:Dok sam kao 15-gogodišnjak trenirao fudbal u zemunskoj “Galenici”, mnogi su mi proricali sjajnu karijeru. Međutim, ljubav prema muzici je prevagnula. Srce me je vuklo svirkama, gde sam pronašao sebe, pa mi nimalo nije žao što sada ne “pikam” loptu u Rimu, Barseloni ili Atini.