Folk pevačica Tina Ivanović (29) prošla je dug put od rodne Velike Plane do Ofenbaha i Frankfurta. Publiku je na prečac osvojila kristalnim glasom i prelepim stasom. Svoje pravo ime ljubomorno čuva, ali umetničkim se ponosi. “Kumovao” joj je poznati kompozitor Pera Stokanović. U horoskopu je Vaga, podznak Devica, što objašnjava njenu ljubav prema svemu što je lepo, ali i stidljivost i neodlučnost u pojedinim situacijama.

Kada si počela da pevaš?

Tina Ivanović: Još kao mala stalno sam pevušila ispred ogledala. U školi sam kao solista hora, osvajala nagrade na takmičenjima, a kao 14-godišnjakinja proglašena sam “Prvim glasom Pomoravlja”. Na ovom takmičenju pevala sam izvorne pesme “Bosa Mara, Bosnu pegazila”, “Moj dilbere”, “Kud’ se šećeš”, “Karamfile”... Potom sam prešla u Beograd, završila srednju trgovačku školu, ali za muzičku školu jednostavno nisam imala vremena. Već tada sam nastupala u diskotekama i na svadbama. Čvrsto sam odlučila da se okrenem narodnoj muzici, jer su mi pesme tog žanra više ležale.

S obzirom na to da si bila maloletna, ko te je pratio na tim nastupima?

Tina Ivanović: Uvek mama. Imala sam sreću da su me roditelji i starija sestra Snežana podržavali, jer bez njihove pomoći, sigurno je da ne bih postala ovo što jesam.

Kada si se odlučila za odlazak u inostranstvo?

Tina Ivanović: Pre pet godina, kada sam “odradila” svadbu sa kolegom Đanijem. Predložio mi je da nastupim u diskoteci u Nemačkoj, čiji je vlasnik Zvezdan bio njegov drug i u kojoj je on već dve i po godine pevao. Pristala sam i nisam se pokajala. Zvezdan mi je postao prijatelj, menadžer i izvršni producent.

Živiš na relaciji Ofenbah, Beograd, Velika Plana...

Tina Ivanović: Tačno, često sam više vremena na putu između Nemačke i Jugoslavije, nego u mom stanu u Ofenbahu, kod sestre u Beogradu ili u roditeljskom domu u Velikoj Plani. Od svega mi najviše nedostaje srpska kuhinja, jer iako ne volim mnogo da jedem, obožavam da pripremam klopu.

Priča se da naši pevači u inostranstvu nemaju više brojne nastupe, kao što je bilo do pre dve godine. Ima li istine u tome?

Tina Ivanović: Ima, mislim da je uzrok u svojevrsnom zasićenju publike. Jedan pevač, nekoliko puta u toku dva meseca gostuje u diskoteci istog grada, pa publika poželi da vidi i čuje nekog drugog izvođača. Ipak, za sada su najtraženiji, bar što se tiče Nemačke Karleuša, Mile Kitić, Stoja, Sinan Sakić, Željko Joksimović i pevači iz bivših republika Jugoslavije - Dino Merlin, grupa “Colonia”... Oni još jedino uspevaju da napune lokale, dok je ostalima to znatno teže.

Gde ti najčešće pevaš?

Tina Ivanović: U diskoteci “Sveti Stefan” u Frankfurtu.

Do sada si objavila dva CD. Kada planiraš sledeći?

Tina Ivanović: Posle Nove godine počinjem sa snimanjem. Verujem da ću ga završiti do proleća, ali ću ga najverovatnije objaviti na jesen, nakon letnje pauze.

Poznata si kao kolekcionar cipela, koja ih ponekad gubi...

Tina Ivanović: (Smeh) Priznajem da imam više od trista pari cipela i da neke nisam nijednom obula. Običaj mi je da ukoliko mi se svidi neki model, kupim sve boje koje imaju u radnji, tako da mi za držanje obuće treba jedan manji stan. Zato mi se i dogodilo da mi jedna cipela ostane u Nemačkoj, a druga u Beogradu. Izgleda da sam pravi manijak što se tiče obuće, jer kada ugledam lep model, ako ne uđem u radnju i ne kupim ga, noćima ga sanjam. Omiljene boje su mi roze, plava, zelena, lila, kao i crno – bela kombinacija.

Postoji li neki pevač ili pevačica koje izuzetno voliš i sa kim se družiš?

Tina Ivanović: Ne družim se mnogo sa koleginicama, ali ne iz hira, već zato što nemam vremena. Cenim Draganu Mirković, Stoju, Viki Miljković, ali se divim i obožavam Cecu Ražnatović. Po mom mišljenju, ona je specifična i jedinstvena. Iako je nisam lično upoznala, ona mi je idol. Nadam se da će mi se ukazati prilika da se sa njom sretnem i verujem da ću tada biti najsrećnija osoba na svetu.