Svojevremeno je Jelena Đokić (24) poželela da život provodi u smehu, zdravlju i novim ulogama. Za sada joj se želja uveliko ispunjava. Od prvenca u amaterskoj predstavi “Ribarske svađe”, preko uloga u komadima: “Konte Zanović”, “Ženidba kralja Vukašina”, “Škola za žene”, “Zločin i kazna”, “Čarobnjak iz Oza”, “Pipi Duga Čarapa”, “Bokeljški D – mol”, “Jegorov put”, “Don Žuan se vraća iz rata”, “Leda”, pa do “Hazarskog rečnika” i “Šina”, prošlo je samo šest godina. Ona sada važi za jednu od najperspektivnijih glumica mlade generacije, koja “koracima od sto milja” gradi karijeru, što je rezultiralo brojnim nagradama i prestižnim priznanjima, počev od Sterijine, preko nagrade “Miloš Žutić”, do brojnih pohvala i povelja za najtalentovaniju mladu glumicu na pozorišnim festivalima.

Da li si zbog toga ponosna?

Jelena Đokić: Mnoštvo pohvala i priznanja kako publike, tako i kritičara koja su mi upućena, samo potvrđuju da sam odabrala pravi put. Nisam kao većina mojih vršnjaka u detinjstvu, niti par godina kasnije, razmišljala o glumi, ali u njoj sam pronašla sebe i odlučila da to radim u daljem životu. Milo mi je što se pokazalo ispravnim i pomalo se zbog svega toga osećam neprijatno.

Prija li ti popularnost koja te ovih dana prati?

Jelena Đokić: Ne. Sa jedne strane, prilikom brojnih intervjua novinari mi postavljaju ista pitanja ili slična pitanja, pa se dešava da se ja ponavljam, što mi veoma smeta. Volim da glumim i obožavam scenu, ali se nelagodno osećam kada dajem intervjue.

Rođena si u Splitu, osnovnu školu si završila u Mladenovcu, srednju u Herceg Novom, Akademiju na Cetinju, a odnedavno si član “Ateljea 212” u Beogradu. Koji ti je najdraži grad?

Jelena Đokić: Nijedan od ovih gradova ne doživljavam kao dom i zavičaj. Ja sam poput nomada, koji još uvek traži mesto, koje će me podsećati na nešto vedro, lepo i prijatno. Možda je tako i bolje, jer mogu da se prilagodim svakom podneblju.

Roditelji su ti poreklom Leskovčani, a jedna baka Mađarica. Šta si ti?

Jelena Đokić: Možda bi se pre moglo reči za mene da sam kosmopolita, nego apatrid.

Nedavno si završila snimanje svog prvog filma “Sjaj u očima” reditelja Srđana Karanovića. Reci nam nešto o svojoj ulozi.

Jelena Đokić: Imala sam sreću ili nesreću da sam tumačila dvostruki lik, Vidu, bivšu devojku koju glavni junak pokušava da zaboravi, da bi nastavio novi život sa drugom devojkom. Međutim, ona mu se javlja u snovim i uvek je prisutni deo njegovih halucinacija. Pokušala sam da odigram lik iz mašte i realnosti i nadam se da sam to učinila kako treba. Posebno mi je drago što sam debitovala u jednoj komediji, čija se beogradska premijera očekuje februara sledeće godine.

Nekada ti je neispunjena želja bila skok padobranom. A sada?

Jelena Đokić: U međuvremenu sam letela paraglajderom, a vozila sam i skuter, pa mi se čini da sam osoba koja obožava ekstremne sportove, u kojima se adrenalin povećava. Ipak za njih je potrebno dosta vremena i finansijskih potpora, pa ne verujem da ću ih stalno upražnjavati.

Prošle godine si dobila nagradu modne kuće “Zmaj”, za najelegantniju ličnost godine...

Jelena Đokić: Bila sam počastvovana zbog toga. Inače, mnogi su me pitali da li bi bila promoter nekog kreatora ili modne kuće, kao što je to slučaj sa mojim kolegama. Zašto da ne?! Sve u životu treba probati, ali pritom paziti da se ne izgubi ličnost i da sve ima svoju meru. Srećom, uvek znam gde postoji granica i ne može mi se desiti da je pređem.