Modni debi: Manekenstvom sam počela da se bavim u 13. godini. U Pančevu sam završila početni kurs za manekene, a nedugo zatim otišla sam kod Jelene Mladenović, doajena naše mode koja radi u Udruženju manekena i kojoj se dopalo kako izgledam i kako hodam. Njena podrška me ohrabrila i naterala da se bavim ovim poslom. Godine 1997. preko oglasa sam saznala za audiciju koju je organizovao modni studio “Click”. Sećam se, na kastingu je bio veliki odziv i jaka konkurencija. U početku sam bila skeptična kad sam videla toliki broj devojaka, ali ipak nisam odustajala jer sam želela da ostvarim svoj san. Moram priznati da sam imala tremu, ali se na kraju sve isplatilo, jer sam ušla u prvu postavu manekena i ubrzo počela da radim.

Prva revija: Moja prva saradnja je bila sa modnom agencijom Udruženja manekena, tj. revija “Yumco” u Interkontinentalu. To je to bila velika revija i moje prvo iskustvo na pisti. Osećaj je bio fenomenalan, trema je postojala, ali to je više bila neka pozitivna trema, nego strah. Ubrzo posle ove revije ukazivali su se i drugi poslovi, što u Beogradu, što van Beograda i moja karijera je počela da se razvija.

Najdraže revije: Izdvojila bih reviju Max Mara u Bukureštu, Marco Coreti (visoka moda), Replay, a od naših svakako revije Zorana Stanića, modne kuće Mone, tj. Maje Nedeljković.

Omiljeni kreatori: Dragana Ognjenović, iako nisam nikada dolazila u situaciju da sarađujem sa njom. Smatram da je ona kreatorka sa svojim ličnim pečatom. Spomenula bih i Vericu Rakočević, takođe jedno veliko ime, i naravno Zorana Stanića.

Proporcije: 87 – 59 - 90

Top forma i dijete: Što se tiče mog izgleda veliku ulogu je odigrala priroda, tako da ne moram previše da vodim računa šta jedem i koliko. Uglavnom jedem sve, a slatkiše obožavam. Dijetu nikad nisam držala, a nadam se da za tim neće biti potrebe ni ubuduće. Moj metabolizam odlično funkcioniše. Smatram da svako treba da se bavi sportom, nezavisno od toga kako izgleda, jer je to jako bitno bitno za zdravlje. Kad god vežbam osećam sam se dobro i zbog toga savetujem sve mlade žene da ne budu lenje jer je sport jako bitan kako za telo, tako i za duh.

Privatan look: Moj privatan izgled je jako jednostavan i prirodan. Preko dana se ne šminkam preterano - puder takoreći i ne koristim, stavim jako malo maskare i sjaj na usne bez kojeg ne mogu. Preko dana nosim uglavnom farmerke, majičice, a od obuće patike, ravne cipele, a ponekad i štikle. Uveče volim da izgledam atraktivnije i tada se našminkam malo više i obučem elegantnije.

Prednosti i mane manekenstva: Kao i u svakom poslu, i u ovom ima i pozitivnih i negativnih strana. Što se tiče pozitivnih, ovo je dinamičan posao koji pruža mogućnost upoznavanja interesantnih ljudi, putovanja, lepog druženja. A što se tiče negativnih strana manekenstva u ovoj profesiji je izražena ljubomora, ljudi su često dvolični i isfolirani, a sa takvim osobama je jako teško raditi jer ne znate šta misle. Znači oprez je u ovom poslu neizbežan.

Estetska hirurgija: Što se tiče estetske hirurgije, podržavam žene koje se podvrgavaju plastičnim operacijama grudi jer je svakako lepše kad ste u tom predelu “bogatiji”. To mi je sasvim OK, a za ostale delove tela ne bih previše da komentarišem, jer smatram da je to lična stvar, a i ne razmišljam previše o tome.

Idealan muškarac: U mom slučaju idealan muškarac je za sada, a nadam se i ubuduće, moj suprug Saša.

Ljubav: Jako mi je bitna stabilnost u ljubavi, jer se to odražava na moj celokupan život. Ja jedino tako i funkcionišem – kada sam emotivno ispunjena, onda je sve OK. Na taj način “punim baterije”.