“Grudi u vis, haljina na pod...”, poručuje novosadska Pamela, Nataša Bekvalac na svom novom albumu “Ništa lično” objavljenom u izdanju City recordsa. Na albumu se nalazi 10 pesama, a pesma “Mali signali” se već uveliko vrti u medijima. Pošto je devojka u pesmi dosta napadana i ti mali signali, nisu baš mali, pitali smo Natašu kakav je njen nastup u sličnim situacijama?

Nataša Bekvalac: Moram da kažem da je to pomalo šaljiva pesma, jer noga gola ispod stola, kao i haljina na podu nisu baš mali signali. Pesma je posvećena devojkama, koje treba da načine prvi korak ako vide da je on miran, da nešto čeka i nikako da krene. Ja privatno šaljem signale kada želim da mi neko priđe, ali oni nisu kao u pesmi, već su mnogo diskretniji i zaista su mali.

Zašto se pesma “Ne mogu” nalazi i u unplugged verziji?

Nataša Bekvalac: Zato što je to moja najdraža pesma sa ovog albuma, odnosno najdraža mi je upravo ta unplugged verzija. Ta pesma je nastala u periodu koji je bio jako težak za mene, kada su se mnoge stvari obrušavale na moju glavu, i zato sam posebno vezana za tu pesmu.

Novi album prate nove fotografije, sa kojim će priča o tvojim “ružnim nogama” biti završena?

Nataša Bekvalac: Nisam želela da sa novim fotografijama nikome dokazujem kako izgledaju moje noge. Fotografisanje je trajalo tri dana u studiju Nebojše Babića i to je za mene bilo pravo uživanje. Moj prijatelj i stilista Mladen Baron je sačinio kombinacije odevnih predmeta koje je trebalo da nosim. On me dobro poznaje i zna šta mi od odeće odgovara u datom trenutku. Vrlo sam zadovoljna fotografijama, koje imaju naglašenu crtu erotičnosti, ali nisu vulgarne, već dobro upakovane.

Promociju planiraš ponovo za Novi Sad, iako su neki novinari iz Beograda promociju prvog albuma bojkotovali zbog puta u Novi Sad?

Nataša Bekvalac: Moj menadžer Buda i ja pratili smo svoja osećanja i doneli takav zaključak. Znam da će svi oni koji me vole i kojima je stalo do mene biti na promociji. Ja gotovo svakodnevno prevaljujem tih 70-ak kilometara između Novog Sada i Beograda, pa ako neko ne može da dođe jednom u Novi Sad zbog te promocije, ako mu je taj put toliki problem, ne mora ni da dođe. Ne planiram promociju gde će se skupiti neke bitne face i zajedno ćemo se slikati. Volela bih da promocija bude kao rođendanska žurka, gde ću se sa svojim prijateljima lepo zabaviti.

Mlađa sestra Kristina krenula je put manekenstva. Jesi li joj predočila šta sve može da je čeka u javnom poslu?

Nataša Bekvalac: Naravno da jesam, ali je nisam odvraćala od toga. Bilo bi glupo da se odrekne svojih snova, zato što je njena sestra već neke stvari prošla i videla da javni posao nije med i mleko. Ja ću joj uvek pomagati, davati savete i truditi se da joj skrenem pažnju na neke detalje gde sam sama pogrešila. Sve ostalo je na njoj. Ona voli manekenstvo, oduvek je maštala o tome i to je njen izbor.

U medijima te stalno povezuju sa poznatim muškarcima: Sergej Trifunović, Petar Kapisoda, Sandi...Koliko ti to godi, ili smeta?

Nataša Bekvalac: Priče i napisi su me ranije pogađali, a danas se mnogo ne osvrćem na to. Možda bi trebalo da mi godi kada me povezuju sa “poželjnim” muškarcima, ali ako su oni nekom poželjni, ne znači da su i po mom ukusu. Ukusi su različiti i meni je možda poželjan neko ko nije medijski mačo men. U mom životu postoji samo jedan muškarac i time je jasno da su sve ostale priče nebitne.

Koliko je Nataša Bekvalac ljubomorna na druge žene koje se eventualno nađu oko njenog muškarca?

Nataša Bekvalac: Nikada nisam ispoljavala simptome ljubomore. Nisam posesivna i nemam nikakve komplekse koje treba lečiti. Apsurdno je nekog juriti i želeti da ga zadržiš, ako on to ne želi. Sloboda je nešto što najviše volim, a samim tim ne mogu da ograničavam nekog ko je pored mene. Sigurna sam u sebe i znam da on zna da sam posebna, tako da ljubomori nema mesta.

Pošto ti je otac fudbalski trener, da li bi mogla da se jednog dana udaš za fudbalera?

Nataša Bekvalac: Nikako! Moja majka je u braku sa fudbalerom i videla sam kako to izgleda. To bi bio neodrživ spoj. On je stalno na putu, ja na putu zbog svog posla. Takav brak bi bio u startu osuđen na propast.