On dolazi iz Podgorice i bavi se pop muzikom. Sergej Ćetković se za muziku zainteresovao još kao klinac. Pošto je visok oko dva metra, mnogi ljudi često pomisle da je košarkaš. Sa pesmom “Nikada” nastupao je na ovogodišnjem festivalu u Herceg Novom. Njegova pesma je zauzela tek 15 mesto, a danas je vrlo slušana gotovo na svim domaćim radio stanicama. Šta o tome misli Sergej?

Sergej Ćetković: Znao sam da ta pesma vredi i zato sam i otišao na festival, da popunim prazninu između prvog i drugog albuma koji će se vrlo brzo pojaviti. Nisam očekivao da pobedim na festivalu, već sam želeo da samo promovišem pesmu i drago mi je što ju je publika prihvatila.

S prvog CD-a “Kristina” izdvojile su se pesme “Sati, dani, godine”, “Zaustaviću vreme”...Kada planiraš novi album?

Sergej Ćetković: Oko 1. decembra očekuje se novi album u prodaji, nakon dve i po godine posle prvog. Sve je završeno, na CD-u će se naći 12 pesama, među kojima i pesma “Budi mi voda” po kojoj joj čitav album dobio ime. Deset je novih, a bonus pesme su “Nikada” sa Skala, i “Za mene bolja ne postoji” sa poslednjeg Budvanskog festivala. Produkcijski su pesme bolje nego ranije, što je meni i bio cilj. Želeo sam da sa svakim novim izdanjem ponudim nešto bolje. Izdavač je “Goraton”, a oni su se već pokazali kao ozbiljni izdavači koji vode računa o svim poslovima. Ljudima koji slušaju moju muziku ostavljam prostor da procene da li je novi materijal bolji i zanimljiviji od prethodnog.

Odlučio si se za pop muziku. Jesi li imao neku dilemu oko izbora pesama koje ćeš pevati, s obzirom na to da su pare kod narodnjaka?

Sergej Ćetković: Ovde svako ko snimi neki sumnjivi narodnjak, proglasi ga za etno i misli da se ogradio. Etno je mnogo širi pojam, koji se na našim prostorima dosta zloupotrebljava. Slušao sam muziku Stinga, Erosa Ramacotija... Nisam hteo da pevam nešto što ne osećam i što mi nije blisko. Ovo je svakako teži put. Svirao sam i pevao po nekim mirnim restoranima. Mislim da stižu bolji dani, jer se pojavljuje sve više kvalitetnih pravih pop izvođača.

S obzirom na tvoju visinu, da li si se bavio nekim sportom?

Sergej Ćetković: Igrao sam košarku, ali nikada profesionalno u nekom klubu. U vreme kada sam bio klinac nije se ovoliko ulagalo u košarku, nije bilo klubova i transfera. Više sam košarku igrao iz hobija. Ovoliko sam porastao još u srednjoj školi, tako da me ova visina već dugo prati. Da sam se bavio košarkom možda bih daleko dogurao. Moram da priznam da nisam bio preterano zagrižen za sportom. Već sam se odlučio za muziku i nadam se da nisam pogrešio.

Koliko ti smeta to što se hrvatska muzika i izvođači forsiraju u Crnoj Gori više od domaćih izvođača?

Sergej Ćetković: Slabo je izdavaštvo u poslednjih pet i više godina i ukazao se prostor koji su iskoristili pevači sa strane. Ne krivim medije za to, jer je narod sve to prihvatio, kupuje njihove albume, ide na koncerte... Mediji imaju taj uticaj da sa nečim “bombarduju” publiku, ali mene niko ne može da natera šta ću da slušam.

Šta ti slušaš sa aktuelne muzičke scene?

Sergej Ćetković: Uglavnom su to neki izvođači koji su dugo na sceni. Volim da slušam Olivera Dragojevića, a u poslednje vreme veoma mi se doapada i Džiboni. Od stranih izvođača sviđaju mi se Celine Dion, Eros Ramazoti, Bocheli.