Studentkinja FDU Sloboda Mićalović, ostvarila je zapaženu ulogu Vaske u filmu Zdravka Šotre “Zona Zamfirova”. Ova dvadesetjednogodišnja Leskovčanka tvrdi da je srećna, jer do sada nije dobila nijedan negativni komentar o svojoj ulozi.

Imaš upečatljivo ime. Kako si ga dobila?

Sloboda Mićalović: Kao klinka sam htela da menjam ime, jer mi se uopšte nije dopadalo. U srednjoj školi sam čak mrzela što se tako zovem. Inače ime mi je dao otac, koji je tada igrao monodramu “Ivo Lola Ribar”. Lolina verenica se zvala Sloboda Trajković, a pošto je moj tata bio “zaražen” ovom predstavom, darivao je svojim kćerkama ženska imena iz komada. Naime, Slobodina sestra se zvala Mirjana, pa se i moja starija sestra tako zove. Ja sam bila “predodređena” za Slobodu.

Šta si kao klinka želela da postaneš?

Sloboda Mićalović: Tata me je nesvesno “zarazio” glumom. Predlagao mi je da se bavim televizijskom režijom. Čak se i protivio mom upisu na FDU. Ali, da nisam upisala glumu, eventualno bi moj profesionalni izbor bio muzika, jer sam pohađala i muzičku školu. Ipak, gluma je nešto što me je od malena privlačilo, pa sam je odabrala za životni poziv.

U pozorištu si imala “vatreno krštenje” sa omiljenim delom “Koštana”?

Sloboda Mićalović: U JDP-u sam igrala naslovnu rolu u Stankovićevom komadu “Koštana”, a ovih dana pripremam istu ulogu u šabačkom pozorištu.

Kako doživljavaš iznenadnu popularnost? Da li ti to smeta?

Sloboda Mićalović: Još uvek mi ne smeta, naprotiv veoma mi prija. Drago mi je kada me prepoznaju na ulici i traže autogram.

Većini tvojih mlađih kolega popularnost je “udarila u glavu”, pa se ponašaju se kao nadobudne zvezdice. Da li ćeš krenuti njihovim putem?

Sloboda Mićalović: Mislim da se neću promeniti. Tačno je da ima mladih glumaca koji su izuzetno nezgodni, pa ni ja kao njihova koleginica, sa njima ne mogu da uspostavim kontakt. Možda je u pitanju kompleks manje vrednosti. Srećom, ja definitivno ne bolujem od toga, a razlog leži u činjenici da sam veoma dugo u glumačkom svetu, jer mi je i otac glumac.

Sa kojim bi rediteljem volela da snimiš film?

Sloboda Mićalović: Želela bih opet da radim sa Šotrom, jer je on izuzetan reditelj. Naravno, tu je i sjajni Kusturica, koji stvara baš kako ja volim, a to je raskalašno, slobodno, široko, bez stereotipa i nečeg što sputava.

Koga priželjkuješ za partnera u nekim, budućim, projektima?

Sloboda Mićalović: Oduvek sam maštala da zaigram sa Draganom Nikolićem i taj san mi se ostvario. Inače, volela bih da radim i sa Aleksandrom Berčekom, Sergejom Trifunovićem, Anitom Mančić i Goricom Popović.

Da li si zaljubljena?

Sloboda Mićalović: Srećno sam zaljubljena i to ne krijem. Ljubav mog života je reditelj Jug Radivojević. Upoznali smo se na predstavi “Koštana”, koju je on režirao, a ja u njoj igrala. Priznajem da su pozorište i film prava čarolija i da se često ljudi zaljubljuju prilikom stvaranja nekog projekta.

U filmu “Zona Zamfirova” i pevaš...

Sloboda Mićalović: Jeste i zbog toga mi je drago. Mnogi su me pitali da li planiram da snimim CD. Ipak, mislim da je to preterana ambicija. Da sam htela da se bavim muzikom, otišla bih u pevače, a ne u glumce. Inače, volim da slušam etno džez, a naročito klasičnu muziku, koja me opušta.

U šta veruješ?

Sloboda Mićalović: Verujem u zvezde, ali i u Boga. U horoskopu sam Lav/Vaga i volim da pročitam šta mi zvezde “prognoziraju” za budućnost. Čak sam i sujeverna. Na primer, nikada ne pevam u kupatilu, mada ne znam razlog. Tata mi je govorio, dok sam bila mala, da to ne valja, pa to ne radim ni danas. Inače, sa sobom uvek nosim krstić, koji sam dobila od najbolje drugarice i kume Marine, iz Ostroga.

Na beogradskoj premijeri “Zone Zamfirove” bila si izuzetno elegantno obučena. Ko je “krivac” za to?

Sloboda Mićalović: Nosila sam kreaciju moje tetke Verice Rakočević. Toaleta je bila originalna u etno - fazonu sa srmom. Privatno preferiram sportsko oblačenje: patike, farmerke, džemper, rolka...

Šta od kućnih poslova najviše izbegavaš?

Sloboda Mićalović: Peglanje veša. Inače, volim da sređujem stan, perem prozore, čistim, a vrlo sam spretna i u spremanju određenih jela. Skoro me je mama naučila da pripremam leskovačku mućkalicu. Iako volim da eksperimentišem sa hranom, nisam veliki gurman.