Tridesetpetogodišnjeg Igora Pervića filmska publika se seća iz ostvarenja "Sveto mesto", "Noć u kući moje majke", "Velika frka", "Crni bombarder", "Lajanje na zvezde", a pozorišna publika ga pamti iz predstava: "Tri frtalja Beograda", "Prestaće vetar", "Tri musketara", "Mama, čuješ li moj vapaj"... O ovom umetniku se godinama ništa nije čulo, a mnogi su mislili da mu je karijera završena. Ipak, ovih dana Igor je zaposleniji nego ikada.

U velikoj si gužvi. Šta pripremaš?

Igor Pervić: Sa skorim dolaskom zime, broj mojih poslova se uvećava. Najviše sam okupiran muzikom, jer poslednjih godinu dana sam se više okrenuo njoj. Uradio sam 16 pesama koje nameravam da snimim. Zajedno sa "Jim Volsh bandom" planiram da uđem u studio i uradim kvalitetan album. Jedino mi još nedostaju sponzori. Nažalost, živimo u takvom vremenu kada nije dovoljan samo kvalitet, već i finansijska potpora. Inače, na mom nosaču zvuka naći će se opuštena i lagana svirka, takozvani. mainstream, koja je trenutno, na našoj muzičkoj sceni malo zastupljena.

Da li je to tvoj prvi album?

Igor Pervić: Iako sam 80-ih godina imao grupu i par hitova sa njom, nikada nisam snimio album. Ovo je moj, posle toliko godina bavljenja muzikom, prvi CD, koji zaista radim veoma studiozno.

Šta je sa glumom?

Igor Pervić: Ja sam prvenstveno glumac, ali sam četiri godine proveo u Londonu, gde sam se bavio svirkom i stekao veliko muzičko iskustvo. Pre tri godine sam se vratio u Beograd i od tada pokušavam da učinim nešto najlepše, a to je da spojim muziku i glumu. Zato moji nastupi, kao pevača i gitariste, imaju dramski akcenat. Ovih dana sam završio snimanje serije "Lisice" reditelja Gorčina Stojanovića u kojoj tumačim zubara.

Dugo nisi snimao filmove, mada pozorišnu scenu nisi zapostavio...

Igor Pervić: To je tačno. Do nedavno sam igrao u "Groblju mačaka", a sada me publika može videti u predstavi "Bojs lajf". Što se tiče domaćih ostvarenja, tu me zaista nema. Treba još neke dogovore privesti kraju, pa ću zaigrati u francuskom ostvarenju "Divljakuša", a najverovatnije da će potom uslediti još jedna uloga, takođe u koprodukcijskom filmu.

Imaš li utisak da si poneo teret slave svojih roditelja (majka Lidija Pilipenko, otac Muharem Pervić, prim. aut.)?

Igor Pervić: I da i ne. Možda je istina negde u sredini. Najvažnije je da se neko snađe, ali je tačno da uglavnom kod nas rade određeni ljudi, odnosno filmski klanovi. Možda je to prejaka reč, ali u stvarnosti je veoma teško dobiti rolu, ukoliko nisi u stalnom druženju sa određenim ljudima. Izgleda da neko nije imao ni dovoljno hrabrosti da me pozove za neki pravi projekat, ali srećom na kraju sve dođe na svoje mesto.

Uloga u filmu "Noć u kući moje majke" je bila "odskočna daska" i sa njome si ušao na velika vrata kinematografije...

Igor Pervić: To mi je jedna od najdražih rola. Dosta sam snimao i za televiziju: "Proleće u Limasolu", "Ko je ranjen, a ko nije", "Dositej Obradović", "Jastuk groba mog"... Ipak, kao slobodni umetnik više sam okrenut pozorištu, ali se nadam da me ni filmski reditelji neće zaboraviti.

Obično glumci koji odu u inostranstvo tamo nastave karijeru. Ti si se vratio. Zašto?

Igor Pervić: U Londonu sam bio prvenstveno kao muzičar. Otišao sam u pravo vreme, video kako sve izgleda, ali i shvatio da treba da se vratim i nastavim karijeru u svojoj zemlji.

U emotivnoj vezi si sa glumicom Jovanom Petrović (Čkaljina unuka, prim. aut.). Da li nameravate da ozakonite život u dvoje?

Igor Pervić: Ne znam da li ćemo se venčati i kada, ali znam da se volimo, a to je ipak najvažnije za jednu vezu. Izvrsno funkcionišemo i od nedavno živimo seoskim životom. Naime preselili smo se u kuću u Baćevcu. Tamo nam je idilično, a društvo nam pravi osmomesečni rotvajler Maksa.

Šta te najviše čini srećnim?

Igor Pervić: Male stvari. Na primer, pijenje čaja u klubu "Radović", sviranje na akustičnoj gitari u sobi, istraživanje okoline sa Maksom, razgovori i tišina seoskog doma. Veoma se opuštam uz dobru knjigu i nedavno sam pročitao interesantno štivo italijanskog autora Detrade, pomalo šokantnog naziva "P...e". Možda nešto i uradim sa tim tekstom, ali tek pošto snimim album. Ne volim da planiram unapred, jer mi se dešavalo da mi se planovi ne ostvare, pa me to veoma razočara.

U horoskopu si dupla Škorpija, a zna se da su ljudi u tom znaku veoma istrajni. Ti si apsolvent FDU. Nameravaš li da studije privedeš kraju?

Igor Pervić: Davno sam ih započeo kod profesora Maričića i verujem da ću ih polako privesti kraju. Sve što započnem u životu, obično i završim, pa ne verujem da će studije biti izuzetak.

Jedan si od prvih umetnika koji je javno obelodanio svoj porok (droga, prim. aut.). Da li si se ikada pokajao zbog toga?

Igor Pervić: Mislim da ta iskrenost sa moje strane nije bila pametna i ponekad veoma žalim što sam o tome pričao. Zato sada ne želim nimalo da dodirnem pitanje mog nekadašnjeg poroka.