Popularna pevačica Sonja Mitrović – Hani, nakon 21-godišnjeg staža u muzičkim vodama, poštovaoce svoje muzike iznenadila je novim albumom. Pre četiri meseca objavila je osmi po redu projekat pod nazivom “Kum” na kome se nalazi osam pesama, plus bonus numera “Džip”, koja je već uveliko hit. Malo je poznato da je Hani još kao 15-godišnjakinja stala pred mikrofon, a potom, iskazavši sve svoje muzičke kvalitete, postala i član Udruženja zabavnih i džez muzičara Srbije. Tada je snimila prvu ploču i otvorila put svojoj budućoj karijeri. Sredinom 90-ih godina mladi su cupkali uz njene numere “Otkini bejbi” i “Kocka od šećera”. Ističe da je pobornik dance muzike tog doba i da se trudi da uvek zadrži poziciju koju ima, menjajući žanrove i prilagođavajući svoju muziku datim trendovima.

Postoje li trenuci kada se pokaješ što si uplovila u muzičke vode?

Hani: Iako mi se u životu dešavalo dosta nepravdi, što je sastavni deo ovog posla, nikada se nisam pokajala što se bavim muzikom jer sam u tome najbolja. Mislim da su me geni “naterali” na to, a odavno sam shvatila da čovek u životu treba da radi samo ono što voli. Ipak, s obzirom na to da sam veoma dugo u “notnim vodama”, teško mi je i danas kada pred sobom imam osobu koja je sa 20 i kusur godina rešila da postane pevačica, jer nije znala šta će drugo da radi. Puno je takvih slučajeva sa kojima sam se susretala u karijeri i na to ni dan danas ne mogu da ostanem ravnodušna. Ja sam još posle osnovne škole shvatila da umem da pevam i da ću samo to raditi u životu, ali priznajem da i danas umeju da me “izbace iz takta” nekakvi pevači koji plate da bi postali zvezde. Zato takve brzo nanjušim i ne radim sa njima.

Mnogi tvrde da su ti pesme na “tankoj liniji” između narodne i zabavne muzike?

Hani: Za to ne dajem ni pet para! Na kraju i današnja narodna muzika je popularna muzika. Oduvek sam pevala pesme koje izvodim po diskotekama, a to je muzika koju ovaj narod želi. Naravno bilo je perioda kada sam pevala isključivo balade, svim srcem, ali publika je to tražila. Međutim, nisam fanatik da celog života radim ono što neko ne želi da sluša. Za razliku od drugih, ja sam puno radila , pa možda to nekima i smeta. Kroz te brojne nastupe, shvatila sam šta publika voli da sluša i posle kojih pesama, zadovoljna odlazi kućama. Moje materijale sam uvek pokušavala da im približim i zato su oni bili dobri, i kao tekstovi i kao melodije. Najmanje je važno da li po žanru pesme vuku na rok ili etno. Najbitnije je da se slušaju.

S obzirom na to da se baviš i producentskim poslom, da li bi ostavila pevanje zarad tog drugog posla?

Hani: Srećom nisam primorana da pevam gde drugi žele, već sam u mogućnosti da biram gde ću da nastupam. Zato radim samo na proverenim, kvalitetnim mestima i tada izuzetno dobro odradim posao pevača. Međutim, nekada mi veće zadovoljstvo pričinjava rad sa mladima, nego li sopstveni nastup. Mislim da je to i normalno, i da bih mogla bez pevanja. U svakom slučaju, ja mnogima radim prateće vokale, pa mi na taj način pevanje uopšte ne manjka. Ipak, na dve do tri godine osetim potrebu da objavim nekoliko pesama i zbog toga mi je “Kum” tek osmi album po redu. Velika mi je želja da jednog dana imam sopstvenu producentsko - izdavačku kuću, u kojoj će se nalaziti i agencija sa kompozitorom i aranžerom, a iz koje će izlaziti mladi talenti sa sigurnim epitetom budućih zvezda.

Nailaziš li na takve već sada?

Hani: Apsolutno. Iako ih ima puno koji žele da se bave muzikom, raduje me što je veliki broj kvalitetnih vokala. Žao mi je jedino što je danas novac presudan, a ne kao u moje vreme – glasovne mogućnosti. Osvrnuši se unazad, mi muzičari znamo koliko je bilo potrebno vežbanja, nastupa, demo snimaka, da bi se ušlo u studio i snimila ploča. Tada su se muzikom bavili samo oni koji su rođenjem bili predodređeni za nju. Danas je drugo vreme. Puno je onih koji se njome bave iz manira i zarad popularnosti, a u mogućnosti su da snime album, jer imaju dovoljno novca za to. Nasuprot njima, mladi, daroviti i kvalitetni pevači su kao po nekom pravilu bez para, i samim tim u startu hendikepirani, jer bez novca ne mogu ništa da urade ili im je početak veoma otežan. Ipak, ja na početku vidim ko koliko vredi i radim samo sa onima koji znaju da pevaju. Tako sam nedavno uradila albume sa Zoricom Mujić, narodnom pevačicom, koja ima sve predispozicije da postane zvezda, kao i Bojanom Petrovićem, za koga se odmah vidi da će napraviti lepu karijeru.

Smatraš li sebe popularnom i da li si ti zvezda?

Hani: Bez lažne skromnosti, tvrdim da sam popularna, ali zvezda nisam. Pod tim pojmom podrazumevam ljude koji dugo traju, prodaju albume najmanje 20-ak godina i konstantno pune prostore, bilo da je reč o salama sa 1.000 ili 100.000 mesta. Oni su zanimljivi i o njima ljudi uvek vole da čitaju. Takvi su Bajaga, Bora Čorba, Čola, Brega i to su prave zvezde. Nažalost ima i onih koji prave solističke koncerte već posle prve ili druge ploče, i oni na neki način ismejavaju ovu profesiju. Daleko su od dobrih, kvalitetnih pevača, a kamoli zvezda.

Ako bi ti se ukazala prilika, da li bi otišla u inostranstvo?

Hani: Iako potičem iz stare beogradske porodice, u kojoj su uvek postojali svi uslovi za odlazak iz ove zemlje, nikada je nisu napustili, jer su je slepo voleli. Međutim, kako godine prolaze, sigurna sam da sam u stanju da, zarad boljeg posla i profesionalnog uspeha, odem u inostranstvo. Prošle godine sam imala neke pregovore, a u januaru 2003. godine planiram da uradim nešto sa najvećom nemačkom izdavačkom kućom “BMG” i ukoliko mi sve to upali, možda nastavim producentski posao u inostranstvu.

Ti imaš dvoje dece Sandru (11) i Aleksandra (9). Da li bi ih podržala ukoliko bi odlučili da se bave muzikom?

Hani: Još je rano pričati, ali geni su geni i oba deteta imaju apsolutni sluh, što je i normalno, pošto su im i otac (prim. aut. Željko Mitrović) i majka muzičari. Za sada se nalaze u periodu kada žele da jednog dana budu pevači, a drugog advokati. Ali ukoliko se Sandra ili Aleksandar odluče da se bave muzikom, neće im biti teško, pošto bi im roditelji nesebično pomogli.

Koliko ti je novac bitan u životu?

Hani: Kako nije bitan, kada se sve okreće oko novca. Tragično je što se kod mene novac ne zadražava, nego ga samo dalje prosleđujem, jer sam stalno u nekim poslovima. Nažalost, ništa se ne može uraditi bez novca, pa iako sam na primer, album objavila u junu, do sada nisam snimila nijedan spot, jer je nemoguće da se on napravi kvalitetno bez gomile para.

Nepisano pravilo je da na estradi nema prijateljstva. Slažeš li se sa tim?

Hani: Ne, mislim da su to gluposti! Ima loših i dobrih ljudi, a na estradi kao i u svakoj profesiji, moguća su druženja, pa i velika prijateljstva. Važno je samo koje ličnosti su u pitanju. Ja sam sa svima u dobrim odnosima, a najbolje prijateljice su mi Ana Bekuta, Mira Škorić i Cakana.

Da li si srećna žena?

Hani: Celog života sebe smatram srećnom. Šta je sreća? Za mene je to imati par pravih prijatelja, biti zdrav, raditi posao koji voliš i imati dobru decu. Pošto su mi ispunjeni svi uslovi, može se reći da sam srećna žena.