Poslednjih godina, i kod nas i u svetu, došlo je prave ekspanzije etno muzike. Među autorima i izvođačima koji su u tome uzeli učešća izdvaja se svestrani mladi umetnik Slobodan Trkulja koji peva i svira svoje kompozicije na klarinetu, saksofonu (tenor, alt, sopran), flauti, kavali, diplama, dvojnicama, okarinu... Njegov nastup sredinom septembra u beogradskom Centru “Sava” na dobrotvornom koncertu duhovne i etno muzike pod nazivom “Kuća na putu” izazvao je neverovatne emocije i ovacije. Iako su tada nastupali izvođači, mnogo poznatiji od njega, on je postao zvezda večeri. Trkulja je tada izveo nekoliko svojih kompozicija uz pomoć dva člana pratećeg benda “Balkanopolis”. Slušajući ga i gledajući na bini ostajete opčinjeni silinom emocija koje brišu sve granice između izvođača i publike, između muzičkih stilova, i ostaje smao čista muzika. Doživljaj je zapanjujući čak i za one koji uopšte ne slušaju etno muziku, jer vas prastari zvuci u Trkuljinim aranžmanima jednostavno ponesu. Tek kasnije počnete racionano da razmišlajte o onome što ste slušali i postanete svesni činjenice da uopšte niste znali da etno može tako dobro da zvuči.

Otišli ste na studije u Holandiju. Koji je bio vaš motiv za odlazak u svet?

Slobodan Trkulja: To je bila moja želja za znanjem i svetskom slavom . Razmišlajući os svojoj muzici i ludim idejama verovao sam da će pre ili kasnije svet početi da se okreće u mom smeru. Čoveku koji ne odustane od svojih snova nebo se samo otvori.

Kakav je bio početak u Holandiji?

Slobodan Trkulja: Izuzetno težak. Podrška mog oca koji je bio uz mene i neograničena ljubav moje verenice Jelene bili su za mene ogroman izvor razumevanja i samopouzdanja. Posle samo dve godine ostvario sam san svakog muzičara i svoju muziku sam svirao na najprestižnijoj koncertnoj dvorani u Evropi, Concertgebow na novogodišnjem koncertu koji je uživo gledalo oko 10 miliona ljudi.

Kakve su reakcije na taj koncert?

Slobodan Trkulja: Od tada se sve promenilo. Preplavila su me pisma ljudi koji su se oduševili mojom muzikom i zauzeo sam svoje mesto na vrhu holandske muzičke scene.

Vi studirate džez, iako je vaš prvi album urađen u etno maniru?

Slobodan Trkulja: Studiram tenor saksofon što me je odvelo u džez, ali sam u Amsterdam pneo i ljubav prema narodnoj muzici i punu torbu instrumenata koje sam svirao. Stilovi muzike nisu merilo, niti odrednica za mene, jer je stvaranje muzike vrlo lična i intimna stvar. Samim tim ne podleže bilo kakvoj vrsti klasifikacije...

Etno je ipak dobio prednost...

Slobodan Trkulja: Jedna od karakteristika etno muzike je da je sentiment pesama toliko prepoznatljiv da uopšte nije potrebno znati jezik da biste razumeli pesmu. Ova muzika komunicira na nivou emocija, na nekom pra jeziku, božjem jeziku, bliskom svakom ljudskom biću. Zato je toliko cenjena. Pesme koje pevam i sviram su podjednako doživeli ljudi u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i u mnogim drugim zemljama u kojima su ih slušali.