Pevačicu Eleonoru Barudžiju, osim lepog stasa, krasi i prijatan glas. Pre više od decenije zaplovila je u muzičke vode i kako kaže nikada se zbog toga nije pokajala. Solističku karijeru je započela pre osam godina i tako prekinula dotadašnji duet sa sestrom Izoldom. Ipak, kada se stvore uslovi, ponovo će zapevati sa sestrom jer joj Izolda "godi" iz više razloga: muzički se slažu, sestre su, ali i najbolje prijateljice. Jedino ih razdvaja trenutna udaljenost, pošto je Izolda sa porodicom živi u Nemačkoj.

Smatraš li sebe uspešnom ženom?

Eleonora Barudžija: Zavisi sa kog aspekta me pitaš. Ukoliko se radi o biografiji, sadašnjim željama za budućnost, porodici, prijateljima, društvenom statusu, odnosu okoline prema meni, onda sam jako uspešna ličnost. Ako pak posmatram sebe strogo profesionalno i sećajući se mojih nekadašnjih suludih ambicija i tempa, "uhvatim" sebe da sam pomalo i lenja, a to nije odlika uspešnosti. Međutim, sebi najlakše opraštamo, pa se svojski trudim da najnovijim albumom "E, baš tako", vratim bar deo starog tempa, pošto mi on dosta nedostaje. Smatram da mi je potrebna još jedna karika do potpunog uspeha.

Mnogima nije poznato da si bila i glumica...

Eleonora Barudžija: Još u četvrtom razredu srednje škole snimila sam kratkometražni film u Novom Sadu i čak bila nagrađena "Zlatnim ključem". Nekoliko godina kasnije zaigrala sam i u dugometražnom filmu "Mis", pored glumačkih imena kao što su: Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Stevo Žigon, Maja Sabljić, Dragan Zarić... Sada, posle dužeg vremena, ne znam da li bih ponovo prihvatila neku ulogu. Možda bih izuzetak napravila ako bih dobila ponudu za neku komediju tipa "Maratonci trče počasni krug" ili "Mi nismo anđeli".

Udata si i majka dvoje dece. Šta ti je važnije porodica ili karijera?

Eleonora Barudžija: Nikada nisam bila primorana da biram između te dve podjednako važne stvari. Dok god uspevam da se organizujem, ni porodica , ni posao, nisu u drugom planu. Možda ću najjasnije objasniti ako kažem da u glavi posedujem "dve lampice" - ružičastu za porodicu i crvenu za posao. U zavisnosti koja mi više svetli, u trenu se odlučujem za ono što moram da prvo uradim.

Koji je tvoj recept za sreću?

Eleonora Barudžija: Smatram da recept postoji samo u kulinarstvu, ali ponekad je i tu potrebna improvizacija. Slično je i sa životom. Mnogi tvde da imam uspešnu porodicu, pa me pitaju kako je to moguće u današnjem životnom suludom tempu. Ne znam, ali sam sigurna da bez ljubavi, mnogo strpljenja i brojnih ispita, koji su podloga ljudskom radu, životu i vaspitanju, ne bih opstala u ovako divnom okruženju.

Tvoj suprug, Zoran Tutunović - Tutun, je poznati folk aranžer. Ipak ti nisi uzela njegovo prezime, niti si ga dopisala svome.

Eleonora Barudžija: Slažem se da je na ovim prostorima veoma bitno prihvatiti prezime svog životnog saputnika. Međutim, pošto sam već poznata pevačica, ipak sam se odlučila da zadržim svoje Barudžija, jer sam njime stekla popularnost.

O tebi se često govori kao seks simbolu domaće estrade. Smeta li ti to?

Eleonora Barudžija: Veoma interesantno kada osoba, posebno žena, radi na sebi i stekne status seks simbola. Na taj način, dobije dokaz da se potrudila da izgleda lepo i izazovno, ali mora u skladu sa tim da se i ponaša. Seks simboli su ljudi koji me neopisivo privlače. Ukoliko je mene neko proglasio seks simbolom, godi mi, mada na tome nikada nisam radila, već mi je takav izgled i ponašanje bogom dan. To je jako bitno za posao kojim se bavim i zbog toga sam prezadovoljna.

Smeta li ti popularnost ili si svesna da je to deo profesije?

Eleonora Barudžija: Još kao dete postala sam javna ličnost u najpozitivnijem smislu reči, tj. javna svojina koja je u isto vreme bila dete svojih roditelja, ali i svoje države. Tada su me svi obožavali. Tako sam, od malih nogu, navikla i shvatila šta su profesionalne obaveze i šta treba da istaknem u medijima. Vremenom se iskristalisalo da li i koliko treba da se privatan i profesionalan život prepliću i trudim se, koliko mogu, da za medije kažem ono što treba, ali nešto ostaje samo moja intima. Dobro znam kada se ne sme preći crta i do sada sam se pridržavala tog principa.

Ipak retko otkrivaš godine...

Eleonora Barudžija: Novinari obožavaju da svaku javnu ličnost obavezno pitaju kada je rođena i u kom horoskopskom znaku. Ja se toga užasavam. Ne verujem u zvezde, jer smatram da su to najobičnije zablude. Sem pukog datuma rođenja, godine života nisu relevantne i ne govore o nečijem delu i kvalitetu. Zato datume ne priznajem, već se bavim isključivo notama, što mi kao pevačici i priliči.