Glumca i pevača Rastka Jankovića domaća publika pamti po ulogama u filmovima “Rođeni sjutra”(za koju je dobio nagradu kao najbolji debitant na Niškom festivalu),”Tango je tužna misao koja se pleše” i “Lajanje na zvezde”. Osim glumačkog umeća, privlačnog izgleda, šarmantnog ponašanja, ovog tridesetogodišnjaka krasi i izuzetan glas, pa je pre šest godina snimio i CD pod nazivom “To su geni”.

Jedno vreme te nije bilo u zemlji. Zbog čega?

Rastko Janković: Protekle dve godine proveo sam u Francuskoj i delimično u Americi. U gradu svetlosti sam nekoliko puta odlazio na kastinge, ali nisam bio prevelike sreće. Možda bih i dobio neku ulogu, da sam stalno tamo boravio, ali često sam se vraćao u Beograd i ostajao po nekoliko nedelja. Stagnirao sam i radio razne poslove. Čak sam novac zarađivao i kao prevodilac, pošto odlično govorim francuski, engleski i ruski jezik. Inače u Parizu sam pre dve godine snimao i reklamni spot za “Jaguar”.

Ipak ti se sreća osmehnula...

Rastko Janković: Tačno. Kolo sreće se okreće i za divno čudo, strelica je stala na moje ime. Zaigrao sam pored čuvenog francuskog glumca Žilijana Gilmara. Oduševio me je i kao čovek i kao profesionalac. U filmu “Miluš” glumio sam Jugoslovena, čija je žena Francuskinja, i koja gine u ratu na Balkanu.

Da li si upoznao još neke poznate filmske face?

Rastko Janković: Jesam, ali su oni kod nas manje poznati, jer kao što se zna, naša publika preferira američke filmove. Veoma bih voleo da zaigram pored glumačkih imena kao što su: Alen Delon, Sofi Marso, Žerar Depardje, Žan Reno... Nadam se da ću snimiti i neko ostvarenje čuvenih reditelja: Žana Lika Godara, Romana Polanskog i Emira Kusturice...

Imao si kontakte i sa američkim producentima. Postoji li šansa da zaigraš u nekom američkom filmu?

Rastko Janković: Velika mi je želja da odem u Ameriku i da tamo glumim. Možda i bude nešto, jer sam pregovarao sa mojim dobrim prijateljem, američkim glumcem, Harvi Kajtelom. Obećao mi je da će me pozvati za njegov sledeći projekat.

Ko je “krivac” za tvoje glumačko opredeljenje?

Rastko Janković: Projekat sa Enkijem Bilalom, koji sam radio kao sedamnaestogodišnjak, bio je “odskočna daska” za profesiju kojoj sam se zdušno predao.

Da li ti je draži Beograd ili Pariz?

Rastko Janković: U Parizu sam rođen i u njemu sam proveo prvih 10 godina života. Narednih 17 sam živeo u Beogradu, a ostalih godina sam putovao i provodio između Beograda i Pariza. Svaki grad, kao i kraj je na neki način poseban, ali ipak mi je najdraži Zemun, u kome mi žive brat i bake. Tu je i prelepi Dunav, gde sam proveo najsrećnije trenutke.

Pričalo se da si se oženio i da ćeš postati tata ....

Rastko Janković: Daleko je to od istine. Povod je bila moja muzička numera “Biću tata”, koja je preko noći postala veoma popularna, pa su mnogi pomislili da ima dodirnih tačaka sa mojim privatnim životom. Priznajem, da kada se tako nešto nekome prikači, teško mogu da ga “operu” i Sava i Dunav.

Da li si zaljubljen?

Rastko Janković: Trenutno nisam, ali to ne znači da uskoro neću biti. Ljubav se dešava iznenada i obično je jednostavna i čista. Sve ostalo je samo zabluda.

Izgleda da si prilično racionalan. Znači li to da kod tebe na prvom mestu dolazi razum, pa tek osećanja?

Rastko Janković: Ne mora da znači. Ja sam na prvom mestu impulsivan i senzibilan, ali veoma uporan. Možda moji planovi mogu malo da popričekaju, ali znam da ću ih sigurno ostvariti.

Planiraš li da snimiš novi album?

Rastko Janković: Verovatno ću napraviti nešto sa starijim bratom Đorđem. Biće mi producent na novom CD, a možda ćemo onako porodično, nekada sarađivati i na filmskom projektu. Važno je samo znati kada treba povući odlučujuće poteze.