Kada je pre tri godine zaigrala u predstavi “Cipele od kengurove kože”, Ana Maljević je krenula glumačkim putem, za koji se iznenada odlučila i na nagovor drugih. Potom su usledile role u predstavama: “Smrt Uroša Petog” i “Kaput mrtvog čoveka”, a zatim i uloga u filmu austrijskog reditelja Franca Novotnija “Fuck you, love you”. S obzirom da je završila moderan balet, a kasnije i klasični u Francuskoj, dvadesetčetvorogodišnjoj Ani nije stran ni ovaj vid umetnosti. Međutim, povredivši skočni zglob i po nagovoru starije sestre, glumice Bojane Maljević, konkurisala je na FDU i tako pronašla sebe u glumi.

Da li si kao balerina više volela klasičan ili moderan balet?

Ana Maljević: Nikada nisam želela da se bavim klasičnim baletom, već sam težila neoklasici i slobodnim pokretima. To mi je mnogo pomoglo prilikom pripreme moje prve uloge, koja je zahtevala mnogo scenskih pokreta. Pruženu šansu sam iskoristila na najbolji mogući način. Ipak priznajem da me najviše privlači film, pa sam bila presrećna kada mi je ponuđena uloga u koprodukcijskom ostvarenju “Fuck you, love you”.

Mnogo se priča o sceni u kojoj se ti pojavljuješ naga...

Ana Maljević: Tačno je da postoji deo u filmu kada se moj partner Gedeon Burkhart i ja pojavljujemo obnaženi na tenku. Pričajući ovako to izgleda šturo i ogoljeno, mada je to veoma lep prizor u sklopu filmske radnje i verujem da će ostati upamćen u našoj kinematografiji.

Puno se šuškalo i o predstavi “Kaput mrtvog čoveka”, a neki su posumnjali da ti i tvoj partner Andrija Milošević stvarno glumite scenu vođenja ljubavi. Plašiš li se da ne postaneš glumica za koju će biti rezervisane slobodne scene?

Ana Maljević: Ne, uloga mora da bude dobro napisana i veoma interesantna da bih je prihvatila. Same scene treba da budu “debelo” opravdane da bih ih odradila kako treba. Kada sam pročitala tekst “Kaput mrtvog čoveka”, istog trenutka sam se pronašla u liku Vere, glavne junakinje, a sve što sam na sceni činila bio je rezultat dobre glume.

Da li bi želela da zajedno sa sestrom Bojanom nastupiš u nekom projektu?

Ana Maljević: Volela bih da uradim neki mjuzikl, koji bi režirao moj zet Boban Skerlić, a u kome bi mi partnerka bila sestra Bojana. Nažalost, za to je potrebno dosta novaca, pa je za sada tako nešto neizvodljivo. Ipak, ne gubim nadu, jer je mjuzikl moj san.

Koliko ti znači novac?

Ana Maljević: Za mene je novac bitan, ali nije na prvom mestu. Trudim se i trudiću se da ga priuštim da bih mogla normalno da živim i da ne oskudevam ni u čemu. Kao i svaka žena, najsrećnija sam kada sam lepa, a lepa onda kada sam srećna. Ne čekam da mi nešto padne sa neba. Važna je inicijativa, pa bez nje nema ni novca.

S obzirom na to da tečno govoriš strane jezike, planiraš li da se poput nekih naših glumica, otisneš u inostranstvo?

Ana Maljević: Za vreme rata sam imala šansu da biram gde da odem, ali sam se ipak odlučila za ostanak. Nisam želela da prekidam studije, a i osoba sam koja kada nešto naumi ide do kraja. Tek sa diplomom u džepu mogu da razmišljam da odem u inostranstvo i da tamo pokušam da postignem nešto značajno. Do sada me je sreća pratila, zašto ne bi i ubuduće. Znam da će mi se snovi ispuniti, jer sam poodavno shvatila da sve što se jako želi, može i da se ostvari.

Pripadaš umetničkoj porodici. Otac ti je producent, sestra glumica, zet reditelj. Ima li to svojih prednosti?

Ana Maljević: Mislim da je to spoj lepog i korisnog. Porodično možemo da se ispomažemo i da uvek napravimo dobar posao. Pa zar nije porodica veoma bitna, posebno u mom glumačkom pozivu? Ukoliko se, ne daj Bože, nešto dogodi, pa ne budem glumila, sigurno ću otvoriti studio za kondicione treninge, balet ili fitnes.